Izmenama Zakona o ozakonjenju najzaštićeniji su građani, izjavio je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

- Ovaj zakon je omogućio da građani mogu da imaju sami uvid u satelitski snimak, postojaće jedinstveni registar svih nezakonito izgrađenih objekata, tako da su ovim izmenama zakona najviše zaštićeni građani - rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, taj novi dokument pružža mnogo bolja sredstva za borbu protiv bespravne gradnje koja je, kako je kazao, sada stala.

- Mi nećemo dozvoliti da neko gradi bez dozvole jer kad nego gradi bez dozvole onda ne plaća nikakve obaveze našoj državi, a mi od tih doprinos koji oni ne plaćaju gradimo puteve, škole, bolnice - rekao je on.

Vesić je istakao da je proces ozakonjenja vrlo jednostavan i pozvao građane koji imaju nekretnine koje nisu ozakonjene, a koje su građene pre 2015. godine, da se ozakone istakavši da one nekretnike koje su građene posle stupanja na snagu zakona, u novembru 2015. godine, ne mogu da se ozakone.

Cilj je, kako je kazao, uvođenje objekata u legalne tokove, kako bi građani normalno plaćali porez, mogli sa svojim objektima da oduzmu hipoteku, da uzmu kredit da ih normalno prodaju, kupe.

- Država je ovim zakonom zaista uz minimalnu dokumentaciju omogućila građanima da se lako ozakone. Rok za ozakonjenje je pet godina. Svi koji žive u nelegalnim objektima treba da iskoriste ovu priliku, a preko 99 odsto njih mogu da se ozakone jer su izgrađeni pre 2015. godine - naglasio je Vesić.

On je kazao da će Grad Beograd izmenama statuta grada koje se, prema njegovim rečima, očekuju do kraja godine, vratiti legalizaciju na gradske opštine do 300 metara kvadratnih, na prigradske koje su sada 800 daćemo preko osamsto kvadrata, kako bi omogućilio građanima da svoje potrebe realizuju u opštinama. Tražićemo da opština da se deo ozakonjenja obavljaju u njima da bi se skratilo vreme trajanja ovog procesa.

Vesić je takođe najavio da će odlukom gradske skupštine, od sledeće godine sedam gradskih preduzeća imati vrtić.

To će biti gradska preduzeća "Gradska čistoća", "Zelenilo", "Beogradske elektrane", GSP, "Beograd put", "Beogradski vodovod i kanalizacija" i "Parking servis".

Na pitanje kada će se to proširiti na ostala proeduzeća, Vesić je kazao da će prvo morati da se razgovara sa ministarstvom prosvete i da se utvrdi da li je moguća izmena zakona kojom bi sva preduzeća koja imaju preko 1.000 zaposlenih imala takvu obavezu.

On je naglasio da trenutno ima oko 3.500 dece na listi čekanja, u odnosu na 10.000 koliko ih je bilo pre godinu dana i dodao da se sledeće godine, nezavisno od ovih sedam, biti izgrađeno devet montažnih vrtića u kojima će biti skoro 2.000 dece.

Vesić je takođe govorio o uvođenju tramvajske linije broj jedan koja će saobraćati od trga Slavije do Kalemegdana, a koja može da se očekuje 2021. godine.

- Ta linija će značiti da smo se opredelili da imamo ekološku hijerarhiju u saobraćaju. To znači da za nas pešaci, biciklisti i električna vozila među kojima su elekstrični tramvaji i autobusi, imaju prioritet nad putničkim vozilima. U trenutku kada je Beograd stvorio liniju broj jedan, 1892. godine, takvu liniju su imali samo Njujork, Pariz, London i Berlin - rekao je Vesič.

Govoreći o radovima u gradu, on je istakao da će do četvrtka biti završena arheološka istraživanja na Trgu Republike, a da će oni saopštiti šta su našli odnosno da li su našli Stambol kapiju ili ostatke Vitenberške kapije.

Pročitajte još: RADOJČIĆ I VESIĆ NA MESTU TRAGEDIJE U RESAVSKOJ: Video zapis iz tramvaja će pomoći istrazi