AKTUELNO

Na vencu koji je položio predsednik Vučić piše: "Hrabrom braniocu Beograda i Evrope, predsednik Republike Srbije", dok na vencu koji je položio mađarski predsednik piše: "Predsednik Republike Mađarske Janoš Ader".

Predsednici Srbije i Mađarske, Aleksandar Vučić i Janoš Ader, položili su na Kalemegdanu vence na spomen obeležje u znak sećanja na tursku opsadu Beograda 1456. godine, na mestu gde su 22. jula 1456. godine branioci Beograda, na čelu sa Sibinjanin Jankom, izvojevali veliku pobedu nad Turcima.

Vučić i Ader su vence položili uz deo kompozicije "Počivaj u miru", koji je izveo trubač reprezentativnog orkestra Garde VS, major Ljubiša Stojičić.

Dvojicu predsednika su na Kalemegdanu dočekali brojni građani, koji su ih pozdravili aplauzom.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Nakon polaganja venaca, predsednici su prosetali Kalemegdanom i Vučić je svom mađarskom kolegi pokazao panoramu Beograda, te ukazao na važnu geostratešku poziciju glavnog grada Srbije kroz istoriju.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Takođe, preneo mu je da se radi na rekonstrukciji Kalemegdana, te da smo od Mađara naučili da birnemo o našoj istoriji.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Predsednik Srbije je mađarskom kolegi pokazao i Kulu Nebojša, kao i teniski centar Novak, najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, te izrazio nadu da će tu biti napravljena teniska akademija koja će biti poznata širom sveta.

Tokom šetnje, Vučić se interesovao i kada će biti završen krov Sahat kapije, na šta mu je direktor Beogradske tvrđave Petar Andrijašević odgovorio da u naredne dve do tri nedelje očekuje građevinsku dozvolu, nakon čega će biti raspisana javna nabavka, kako bi radovi počeli već u septembru.

Predsedniku Mađarske pokazali su i Teniski centar Novak, našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića.

Spomen obeležje na koje su položili vence nalazi se, inače, u blizini nekadašnjeg ulaza u zamak despota Stefana Lazarevića, a podseća na najveću i najslavniju bitku u istoriji Beograda, kada je naš glavni grad nazvan "bedemom hrišćanstva".

Baš na tom mestu, u noći između 21. i 22. jula 1456. godine, odigrala se odlučujuća bitka između Turaka i branilaca Beograda.

Dolaskom na presto sultana Mehmeda Drugog otpočeo je novi talas osvajanja balkanskih zemalja 1456. godine i započela nova opasa Beograda tokom koje su stradale i Mitropolitova rezidenicija, kao i jedan deo Crkve uspenja Bogorodice.

Opsada Beograda 1456. godine trajala je 18 dana, između 4. i 22. jula.

Na čelu odbrane Beograda stao je mađarski plemić Janoš Hunjadi poznatiji kao Sibinjanin Janko.

Broj branilaca bio je višestruku manji od broja napadača i procenjuje se na oko 11.000.

O žestini borbe za odbranu Beograda svedoči i legenda koja govori da je posle ove bitke među brojnim žrtvama pronađen i vrabac proboden sa čak tri strele.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Vest o prvoj velikoj pobedi hrišćanskog oružja nakon pada Carigrada brzo se proširlia i stigla čak do Etiopije.

Beograd je proglašen bedemom hrišćanstva, a papa Kalist Treći je izjavo da je to najsrećniji događaj u njegovom životu, dok je 6. avgust, dan kada je dobio vest o toj pobedi. proglasio Danom beogradske pobede, koja je trebalo da se slavi u celom hrišćanskom svetu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Naredio je i da svakog dana u podne, na svim crkvenim zvonima, zvona zvone u podne, a to je običaj koji se poštuje i danas.

Janoš je umro 11. avgusta 1456. u Zemunu i postao nacionalni junak Ugarske.

Prethodno su dvojica predsednika, Vučić i Ader, otkrili spomenik Janku Sibinjaninu u Zemunu.

#Aleksandar Vučić

#Kalemegdan

'