separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

MARTOVSKI POGROM-15 godina kasnije


Danas se navršava tačno 15 godina od martovskog pogroma 2004. godine, kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih nije se vratila u svoje domove. U talasu nasilja na KiM tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.


Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o eventualnim novim detaljima.

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Među verskim objektima koji su uništeni, bilo je 18 spomenika kulture, koji svedoče o srednjevekovnoj srpskoj državi na području Kosova i Metohije. Do temelja su srušeni i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka.

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Crkva Bogorodice Ljeviške, jedna je od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, a prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. 

To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a, odnedavno ga, umesto KFOR-a čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe, koji legitimišu svakog ko joj se približi.  

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. 

Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu. U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Povod za pogrom bilo je naopako tumačenje nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka. Iako su zvaničnici Unmika negirali bilo kakvu vezu Srba sa tom tragedijom, albanski mediji, citirajući zapaljive izjave političara, odigrali su ulogu okidača u događajima koji su usledili.  

-Dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo bilo kojeg pojedinca ili pojedinaca - navodi se u izveštaju međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom posle istrage utapanja trojice albanskih dečaka u Ibru.  

Tadašnji portparol policije Unmika Derek Čepel je u prvim reakcijama po izbijanju nasilja, takođe, demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba.  

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se. Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao "napad srpskih bandita", što je izazvalo bes među kosovskim Albancima, koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda.  

Baranijeva reputacija, još ranije bila je prilično uzdrmana, kada je američki dnevnik Volstrit džornal istražujući ratne događaje na Kosovu, otkrio da je izmislio priču o paljenju tela kosovskih Albanaca u pećima kombinata "Trepča".  

Broj od 19 mrtvih važi za zvaničan broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba.  

Povređene su ukupno 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u njihovim kućama. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske. Proterano je više od 4.000 Srba.  

Autor: Printscreen YouTube/Косово и Метохија

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.  

Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu baš najjasnije rasvetljeni.  

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti