Zastrašujuće slike krvoprolića ostale su urezane u sećanju svih Evropljana, a i godinu dana posle terorističkog napada u glavnom gradu Belgije mere bezbednosti i dalje su povišene.

Brisel danas obeležava prvu godišnjicu bombaških napada Islamske države u tom gradu, a jutros je, tačno u 7:58 sati, minutom ćutanja odata pošta žrtvama na aerodromu Zaventem gde je pre tačno godinu izveden prvi napad.Kako je predviđeno, minut ćutanja biće održan i u 09:11 sati na stanici metroa u briselskoj četvrti Malbek gde se na današnji dan u drugom napadu razneo bombaš-samoubica

U dva samoubilačka bombaška napada 22. marta 2016. godine u Briselu su ubijene 32 osobe, a više od 320 ljudi je ranjeno.

Nakon minuta ćutanja, predviđen je "minut buke" na stanici metroa, kada će vozovi, tramvaji i autobusi stati, a vozači pokazati da "nisu zaboravili, ali da prkose mržnji i teroru", kako je najavilo briselsko saobraćajno preduzeće. Belgija ovom ceremonijom pokazuje kako "srce Evrope prkosi terorizmu".

Junker: Sećanje  na žrtve će nastaviti da živi

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je ocenio da je taj događaj ujedinio Evropu u odluci da odbrani demokratiju i miran suživot među različitim nacijama i pozvao Evropljane da na ovim vrednostima nastave da grade svoju budućnost.

Kako je objavljeno na sajtu Evropske komisije, Junker kaže da je cela Evropa bila u žalosti zbog ovog strašnog terorističkog napada, te poručio da će sećanje na žrtve tog napada nastaviti da živi zauvek.

Ovaj strašni terorstički napad dogodi se u samom srcu Evrope, ovde u Belgiji, u našem glavnom gradu, Briselu, višejezičnom i multinacionalnom gradu gde smo srećno živeli zajedno. Suočeni sa ovakvim nezapamćenim i neshvatljivim zločinom, mi koji živimo u Briselu i Belgiji, uz pomoć svih građana Evrope, odlučili smo da ostanemo jaki i ne izgubimo nadu, poručio je Junker u saopštenju izdatom u sedištu Evropske komisije u Briselu.

I godinu dana posle terorističkog napada u glavnom gradu Belgije, sedištu EU i NATO, mere bezbednosti i dalje su povišene, a vojska i vojna vozila su postali svakodnevica. Pitnje koje građani Brisela, ali i cele Evrope postavljaju jeste koliko smo danas bezbedniji?