Koliko god težak njegov posao bio, kako ističe, nikada neće odustati od pomaganja onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Nekima je biti human važnije od svega u životu – svakog posla, svake nagrade, svakog odmora. Takvim osobama samo pomaganje onima kojima je pomoć najpotrebnija pruža dovoljnu satisfakciju i najveću nagradu. To postaje njihov posao koji rade sa uživanjem, brigom i najvećom ljubavlju.
Mohamed Bzik iz Los Anđelesa već 22 godine brine o bolesnoj deci bez roditelja. Već šest godina je staratelj slepe i gluve devojčice koja ima usporene moždane funkcije. Njeno stanje je toliko loše, da, prema prognozama lekara, devojčica može da umre svakog trenutka.
- Spavam sa njom, ne odvajam se od nje. Ako se samo pomeri, odmah se budim, jer ako se samo i zagrcne, može da umre – priča Bzik.
Bzik je u Sjedinjene Američke Države došao 1978. godine iz Libije, a sa svojom suprugom, koja je preminula pre nekoliko godina, počeo je da brine o deci bez roditelja 1989. godine. Ubrzo je postao jedini čovek u SAD kome je dozvoljeno da dobije starateljstvo nad decom sa posebnim potrebama.
Foto: Printscreen Facebook
- Ovo je posao od 24 sata, odmora nema, ali neću prestati da brinem o deci. Znam da nemaju nikoga, da nemaju porodicu. Ja ću im biti porodica, tako da, kada umiru, umru pored ljudi koji ih vole – rekao je Bzik.
Bolesna deca često su napuštena jer roditelji nemaju novca za njihovo lečenje. Decu ostave u bolnicama ili sirotištima. Pod Bzikovim krovom dosad je boravilo 40 bolesne dece, a deset je u njegovom domu preminulo.
- Teško je kada znam da im nema spasa. Kada preminu, plačem danima. Iako je teško gledati ih kako odlaze, nikada neću prestati da se bavim ovim poslom – rekao je hrabri Libijac.
I. P.
