Bečko sedište UN proslavilo je danas 40 godina postojanja, pošto je 23.avgusta 1979.godine tadašnji austrijski kancelar Bruno Krajski zvanično predao generalnom sekretaru svetske organiazcije Kurtu Valdhajmu kompleks Vienna International Center (VIC).
Time je Beč, pored Njujorka i Zzeneve, postao treće sedište UN. Krajski je, u svom govoru, povodom predaje zdanja UN ukazao da je izgradnja koštala oko 10 milijardi šilinga (726,73 miliona evra). UNO siti, kako ga Bečlije nazivaju, kako je rekao tada, treba da postane simbol politike smanjenja tenzija u Evropi.
Danas su u sedištu UN u Beču smeštene Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA), Kancelarija UN za industrijski razvoj (UNIDO), Kancelarija za borbu protiv kriminala i narkotika (UNODC), Komisija za pripremu promene sporazuma o zabrani nuklearnih proba (CTBTO), Kancelarija za svemir UN (UNOOSA), Međunarodna komisija za zaštitu Dunava (ICDPR), i druge manje institucije svetske organizacije. Zaposleno je više od 5.000 osoba iz 125 zemalja sveta.
Izgradnja VIC bile je obeležena i brojnim kritikama, jer su protivnici tvrdili da se radi o bacanju novca. Svađa oko ovog zdanja eskalirala je početkom 1980-tih, kada je razmatrana izgradnja velikog konferencijskog centra Austria centeru nesporednoj blizini sedišta UN.
I pored referenduma koji su inicirali protivnici projekta Krajski se odlučio na gradnju. Iako je zgrada od austrijske vlade UN data na korišćenje na 99 godina za simboličnu kiriju od jednog šilinga godišnje, austrijske privreda od prisustva svetske organizacije ima velike koristi.
Prema studiji Instituta za više studije (IHS) iz 2018.godine Austrija na ime međunarodnih organizacija ostvaruje prihode od 1,5 milijardi evra godišnje - oko 638 miliona evra ide u budžet Austrije, a 369 miliona evra u kasu Beča. Dolaskom međunarodnih organizacija u Austriji je osigurano oko 18.000 radnih mesta godišnje.
