- Gori, Bundy, gori - vikalo je na hiljade okupljenih ljudi. Ceo svet je s nestrpljenjem očekivao njegovu smrt, ubistvo čoveka koji je ubio najmanje 30 ljudi tokom 70-ih, a među njima i 12-godišnji devojčicu Kimberly Leach.

Ali, uz sve druge aktere koji su ga pratili i čije su priče u velikoj meri istražene, posebna je jedna. Priča o danu i danima koji su prethodili njegovoj smrti.

Film je baziran na sećanjima Elizabeth Kloepfer, koje je objavila pod pseudonimom Elizabeth Kendall, The Phantom Prince: My Life With Ted Bundy.

Završavaju pre njegovog pogubljenja 1989. godine. U filmu je on svoje strahote priznao tokom njene posete zatvoru, a u stvarnosti to je zapravo bilo preko telefona.

- Sila će me jednostavno proždreti. Kao jedne večeri kad sam hodao kampusom i pratio jednu devojku iz nekog sestrinstva. Nisam želeo da je pratim, a nisam radio ništa drugo osim što sam je pratio. Bio bih tako napolju do kasno uveče i pratio ljude, trudio bih se da to ne činim, no svejedno sam to radio - rekao je.

Takve aktivnosti su ga dovele do serije ubistava duž nekoliko saveznih država ali uprkos tome uspeo je da utekne pravdi nekoliko puta, uključujući i njegov uspešan beg iz zatvora Colorado i beg na Floridu 1977. godine. Bio je to njegov drugi beg te godine, ranije je iskočio kroz prozor a uhvaćen je četiri dana nakon.

Konačno je uhvaćen 1978. godine u februaru. Policajce u Pensacoli privukao je njegov automobili koji im je izgledao jako sumnjivo.

Nakon dva dana u pritvoru priznao je svoj pravi identitet i to je bio početak njegovog kraja. Čovek koji je bio na FBI listi 10 najtraženijih i koga je policija tražila zbog više od 30 ubistava bio je uhapšen. Optužen je za dva ubistva i tri pokušaja.

- Pokušao sam to zaustaviti. I to mi je oduzimalo sve više i više vremena. I zato nisam bio dobar u školi. Svoje vreme sam koristio kako bi moj život izgledao normalno. No on nije bio normalan - rekao je.

Kao mnogi osuđenici na smrt u SAD-u Ted Bundi je pre pogubljenja u zatvoru proveo nekoliko godina, devet čak. Pogubljen je 24. januara 1989. godine u državnom zatvoru u Floridi. Iskoristio je svoje žalbe i konačno priznao da je ubio 30 žena, no stručnjaci i dalje veruju da je brojka bila puno veća.

Poslednje noći u životu Bundi je svoju majku nazvao dva puta. Stotine ljudi okupilo se ispred zatvora uz pivo, dovikivali su i dobacivali Ubico gori. Za to vreme u zatvoru je došlo vreme za njegov poslednji obrok. Odbio je ponudu da za svoj poslednji obrok naruči što god želi, a zbog nervoze čak nije ni taknuo standardni obrok koga su izneli pred njega - odrezak, jaja, tost i krompir. Uz mnoštvo okupljenog naroda ispred zatvora, 42 svedoka došla su da prate njegovu smrt u samom zatvoru.

- Hteo bih svojoj porodici i prijateljima da poručim da ih volim - i tu je bio kraj.

Preko njegovih usta i brade prebačen je poslednji remen. Metalna kapa bila je na svom mestu, i padala mu preko lica poput crnog vela. Tom Barton rekao je da je vreme. Anonimni egzekutor pritisnuo je dugme, i struja je krenula po njegovom telu. Maleni oblak dima digao se iz njegove desne noge. Lekari su njegovu smrt proglasili u 19:16.