Lideri Evropske unije i dalje gledaju kroz prste Londonu. Poslanici u parlamentu Velike Britanije mogu da se dogovore i usaglase za izlazak i ako bi do toga došlo izlazak bi se onda desilo 22. maja.

Međutim, ukoliko po treći put kažu “ne” dalji put UK bio bi neizvestan. Tada bi izvesno bilo još diskusije u parlamentu dok se ne dođe do knačnog rešenja, ali to bi svkako uticali na dalji tok izlaska kao i uslovima.

Kako funkcioniše parlament?

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske funcioniše tako što ima dva sastava – dva doma. Oni su zapravo poznati kao donji dom i dom lordova. Donji je sličan našoj skupštini. Domovi su odvojeni jedn od drugog i ne može se biti istovremeno čaln oba doma.

U slučaju Bregzita Tereza Mej nema potpunu podršku u paralamentu, a kako mediji pišu, problem je u donjem domu.

Šta je Bregzit i kako je dobio naziv?

Bregzit je izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije. Sama reč nastala je tako što je spojena reč Britanija sa engleskom rečju exit (egzit) što u prevodu na srpski znači izlazak.

Kako je došlo do Bregzita? Na referendum!

Britanija je odlučila da napusti Evropsku uniju na referendumu – glasanju.

Referendum sa pitanjem da li Velika Brtianija treba da napusti Evropsku uniju održan je 23. juna 2016. godine. Za izlazak izjasnilo se 51.9 odsto stanovnika prema 48.1 odsto građana koji su smatrali da ipak napuštanje nije dobra ideja.

Engleska je glasala za Bregzit, Vels je takođe glasao za, dok su Škotska i Severna Irska podržale ostanak u EU.

BREGZIT IZGLEDA DEFINITIVAN?

Član 50 je plan za svaku zemlju koja želi da napusti EU. To je zapravo plan kako ta zemlja to može da učni. U tom članu je tačno nappisana cela procedura i upustva na koji načn se to radi, i svaka zemlja koja odluči da više ne bude deo ove zajednice morala bi da postupa po ovom čalnu.

Ovaj član je sastavaljen u sklopu Lisabonskog sporazuma. Njega su potpisale sve članice EU. Član ima pet paragrafa koji su sa preciznim upustvima. Pre svega, naglašava se da svaka odluka mora da bude donešena na demokratski način. U slučaju Britanije i to je trenutno malo teže, jer nema zvanične i jednoglasne odluke o ovom pitanju.

Po zakonu Ujedinjeno kraljevstvo bi EU trebao da napusti 29.marta ove godine, pa se to pomeralo. Međutim i o tome se spekulisalo hoće li se desiti i da li je Brezit definitivan.

Stiven Berkli, britanski sekretar zadužen za Bregzit, negirao je pisanje "Dejli telegrafa" o članu 50 Lisabonskog ugovora, o povlačenju iz Evropske unije.

Premijerka Tereza Mej svim silama pokušava da do Bregzita dođe. Međutim, u tome joj se suprostavljaju konzervativci koji pominju i novi referendum.

Njih u tome podržavaju Liberalne demokrate, Partija Velsa, Zelena stranka. Ukoliko se ne dogovore, postoji rizik da do Bregzita dođe.

Ono što se trenutno dešava u Britaniji je da je više od tri miliona Britanaca potpisalo onlajn peticiju kojom se traži da Velika Britanija ostane u EU.

Peticija se potpisuje na sajtu britanske vlade koji je u nekoliko navrata zbog navale pao, prenose britanski mediji. Tokom potpisivanja peteicije sajt je više puta pao.

Britanska vlada sada mora da dozvoli da se o sadržaju peticije raspravlja u parlamentu, mada nema garancija da će se debata održati pre nego što Velika Britanija napusti EU.

Tereza Mej u svakom slučaju nema podršku donjeg doma, jer je većina rekla da će glasati protiv izlaska.

Mej se nada da će ubediti poslnike da sporazum vraća kontrolu nad “svojim novcem i zakonskim granicama”. Ona tvrdi da ukoliko sporazum ne bude izglasan, Britanija rizikuje da ostane bez ikakvog sporazuma za izlazak.