S obzirom na to da referendum nje bio obavezujući, aktuelna vlast za ratifikaciju sporazuma sa Grčkom o novom imenu Makedonije naći će se na dnevnom redu parlamenta, ali će za njegovo potvrđivanje biti potrebna dvotrećinska većina poslanika.

U suprotnom u Makedoniji će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori od kojih, međutim, smatraju poznavaoci prilika, ne treba očekivati mnogo, ukoliko se prethodno ne izmeni Izborni zakon i ne pročisti birački spisak.

Birački spisak je posebno bolna tačka s obzirom na to da je poslednji popis u Makedoniji bio 2002. godine. Koliko ljudi živi u Makedoniji - to niko ne može sa sigurnošću da kaže.

Prema rezultatima poslednjeg opisa Makedonija je imala nešto više od 2,2 miliona stanovnika - 64 odsto su bili Makedonci, 25 odsto Albanaca.

Pokušaj da se 2011. sprovede redovan popis završen je fijaskom, pošto je nekoliko dana pre početka, više članova Državne popisne komije, kao i njen predsednik, podneli ostavku.

Na jučerašnjem referendumu je bilo 1.806.337 građana Makedonije s pravom glasa, dok je 1991. godine na referendumu, o nezavisnosti Makedonije, pravo glasa imalo 1.495.807.

I dok aktuelna vlast i deo međunarodne zajednice smatra da je referendum uspeo jer se odazvalo preko 620.000 birača, od kojih je više od 90 odsto glasalo "za", deo građana i najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE smatra da je izjašnjavanje građana propalo zbog nedovoljnog odživa.

Strčnjaci smatraju da su sve opcije i dalje na stolu, a da bi vanredni parlamentarni izbori trebalo da budu krajnja opcija s obzirom na to da, kako kažu, Makedonija u ovom trenutku ima i druge prioritete.

Većina se slaže da je ulog veliki i da zemlja ne sme propustiti šansu, koju sada ima.

Sada je sve vraćeno na političku scenu sa očekivanjima da dogovor zajedno postignu politički lideri, vlasti i opozicije, ali se u ovom trenutku, posebno nakon njihovih prvih reagovanja na jučerašnji referendum, čini da će to biti teško, gotovo pa i nemoguće.

VMRO-DPMNE nema nameru da podrži sporazum sa Grčkom o promeni imena Severna Republika Makedonija, a celu referendumsku kampanju ocenila je štetom.

Lider te stranke Kristijan Mickoski, ohrabren ishodom referenduma, želi da vidi kraj političke karijere premijera Zorana Zaeva, koji, pak, tvrdi da neće napustiti pput koji je započeo, a to je ratifikacija sporazuma sa Grčkom i članstvo zemlje u EU i NATO.

On, naime, smatra da je više od 620.000 glasova građana na referendumu dovoljan broj za realizaciju sporazuma sa Atinom i očekuje od opozicije da podrži sporazum u parlamentu.

Zaev smata da bolji sporazum sa Grčkom nije moguće postići, te da EU i NATO za Makedoniju nemaju alternativu. Premijer je pozvao Mickoskog i njegove poslanike da nacionalne interese stave ispred stranačkih.

Za VMRO-DPMNE je sporazum sa Grčkom mrtav, a Mickoski očekuje da Zaev održi reč i podnese ostavku.

On smatra da je narod na jučerašnjem referendumu jasno pokazao da je vlada Zaeva pala.

Međunarodna zajednica pažljivo prati celu situaciju, jer i njeni ulozi su bili preveliki i smara da akcenat treba da bude na stabilnosti celog regiona.

Ukoliko Makedonija bude odlučila da ide protiv volje SAD i EU to bi, upozoravaju stručnjaci, značilo potpunu izolaciju zemlje, ali i pojedinih političara i njihovih partija.

Analitičari Marsel Biljalji i Imer Selmani stoga ukazuju da je za konačnu odluku potrebno vreme da vlast obezbedi dvotrećinsku većinu, a tome, kažu, moraju da prethode ozbiljni politički pregovori stranaka.

Pritom, kaže Selmani vlada nikako ne bi semala da dozvoli da u tim pregovorima bude ucenjena.

Savetnik premijera Biljaji smatra da sada nije vreme za vanredne izbore i da VMRP ne može baš da se raduje rezultatima referenduma.

Smatra da, ako je opozicija misli da je jaka, onda je, kaže, trebalo da izađe na referendum, a ne da se krije iz bojkota.