- Staviti u jedan bezbednosno-pravno još neizgradjen prostor jednu takvu populaciju ljudi, koja je uzdrmala i mnogo sigurnije evropske sisteme od ovih naših balkanskih, bilo bi prerizično - kazao je Čović za FENU, novinsku agenciju iz Federacije BiH.

On je kazao da migranstku krizu doživljava, pre svega, kao humanitarno pitanje, a potom bezbednosno i političko, dodavši da su u pojedinim zemljama Evrope, poput Slovenije, Austrije i Madjarske, humanitarna faza migrantske krize već završila i da one sada poblem migranata posmatraju kao bezbednosni i politički problem.

- To će neminovno doći i u BiH. BiH je danas jako izložena, jer nema normalnu infrastrukturu državnih instrumenata kojom možemo kontrolisati taj put. Mi danas moramo biti spremni na ove dolaske, koridore, bez obzira kojim putem oni dolaze prema BiH - rekao je on.

Čović je ocenio da bi migranstka kriza mogla biti iskorištena u predizborne svrhe u BiH, pred oktobarske opšte izbore.

- Neko će namerno organizovati incident da bi na tome gradio neku politiku u ovih par meseci. To može biti vrlo opasno i zbog toga ćemo i mi u Predsedništvu BiH insistirati da pravna država vrlo jasno funkcioniše, da korigujemo zakonska rešenja koja će biti na evropskim nivoima, kako bi upravljali tim procesom - naveo je hrvatski član Predsedništva BiH.

Prema njegovim rečima, migrantska kriza od humanitarnih problema postaje bezbednosni problem, jer postoje fizički incidenti medju samim migrantima, poput onih u Salakovcu kod Mostara i na bihaćkom području, što na kraju vodi ka političkom problemu.

- S obzirom na to da BiH u svojoj strukturi i na putevima kojim idu migrantski koridori, dominantno ima etnički čiste prostore na kojima žive Hrvati, Srbi ili Bošnjaci, naravno da imate i različita vidjenja, ako to neko želi zloupotrebiti. Uveren sam da ćemo mi nadzirati taj proces, ali ne smemo biti naivni oko toga - rekao je Čović.