Prema pripadnicima srpske nacionalne manjine prisutan je veći stepen socijalne distance i predrasuda, pa i mržnje, što dovodi do netrpeljivosti koja ne nailazi na osudu u društvu, stoji u izveštaju hrvatskog ombudsmana za 2017. godinu.

Lora Vidović ističe da se Srbi kolektivno izjednačavaju s agresorima odgovornim za rat zbog čega su izloženi vređanju, javnim prozivkama zbog manjinskih prava ili pozivima na nasilje, pa čak i napadima.

- Nakon više godina unapređenja odnosa između srpske manjine i većinskog naroda, primetno je pogoršanje odnosa, javnih pretnji i incidenata - piše u izveštaju koji je upućen Hrvatskom saboru

Zaštitnica građana ističe da su srpski jezik i ćirilično pismo stigmatizovani, da su manjinski sadržaji na javnoj televiziji getoizirani u samo dve nedeljne emisije te da nakon napada na nedeljnik Novosti (glasilo SNV) "javnost nije na primeren način senzibilizirana o negativnim uticajima govora mržnje, niti informisana da i pripadnici nacionalnih manjina, kao poreski obveznici, takođe obezbeđuju budžetska sredstva koja im se dodeljuju te kako je pravo na slobodno, otvoreno i kritičko novinarstvo vrednost demokratskog društva".

Takođe se upozorava na nepoštovanje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, posebno u ostvarivanju prava na proporcionalnu zastupljenost među zaposlenima u javnim telima, koja je prošle godine dodatno smanjena.

Udeo pripadnika manjina u pravosuđu i upravi iznosi 3,34 odsto, što je dvostruko niže od udela u stanovništvu, koji iznosi 7,67 odsto, prenosi glasilo SNV.

- Planovi zapošljavanja, doneti ranijih godina radi postizanja 5,5 odsto zastupljenosti, bili su sasvim nedelotvorni. Štaviše, u vremenu za koje su bili doneseni, njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih dodatno je smanjen, što je među pripadnicima manjina pobudilo sumnje da su takve mere donošene samo radi stvaranja privida o udovoljavanju zahtevima za završetak pregovora o članstvu u EU, no bez stvarne ambicije da se zaista i ostvare - stoji u izveštaju.

Uprkos poboljšanjima na tržištu rada, i dalje nedostaju aktivne mere zapošljavanja ranjivih grupa, posebno starijih ljudi, velike su regionalne razlike u nezaposlenosti, kao i broj ugovora o radu na određeno vreme, rad bez plate ili uz plaćanje na ruke i neplaćeni prekovremeni rad, naglašava se u delu izveštaja koji je posvećen radnim pravima, području iz kojeg je zaštitnica građana u prošloj godini primila najveći broj pritužbi građana.