– U inostranstvu sve zavivi od posla koji radite, da li ste sami ili imate porodicu. Sve to utiče hoćete li sa poslom biti zadovoljni ili će vam on biti razočaranje, kao što je meni – rekao je Banić.

Virovitičanin je četiri meseca radio kao dostavljač paketa u nemačkim gradovima Hannoveru i Karlsruheu. Do posla je došao putem jedne agencije koja služi kao hrvatski posrednik između domaće radne snage i nemačkih firmi.

NEZAPAMĆENA TRAGEDIJA! Srušila se jedrilica, POGINUO DEČAK (5)

– U proseku sam imao oko 200 do 250 paketa i radio oko 16 sati dnevno – rekao je Banić.

Kombi za dostavu je vozio sam, komunicirao je sa klijentima na nemačkom, a mobilni mu je bio uključen 24 sata na dan. Zajedno sa kolegama radnicima živeo je u trosobnom stanu. Svaki od šestorice plaćao je po 200 evra mesečno za smeštaj. Ono što je zarađivao bilo mu je dovoljno za životne potrebe. Međutim, kada je poželeo da sa njim dođu da žive supruga i dvoje male dece izračunao je da mu plata koju zarađuje kao dostavljač paketa neće biti dovoljna za život.

– Stanarina je u Nemačkoj jako skupa, za nas četvoro trebalo bi nam oko hiljadu evra samo za stanarinu sa računima, a moja plata je išla do 1.400 evra. Supruga, koja u (Hrvatskoj) ima stalan posao, budući da je majka dvoje dece koja još ne idu u školu, u Nemačkoj može raditi samo na pola radnog vremena, odnosno najviše četiri sata. Ne bi nam bilo dovoljno ga živimo samo od moje plate – objašnjava Banić.

Porodica Banić je zbog toga odlučila da svoj život nastavi u Hrvatskoj. I nisu bili jedini. Sa Vidom se u Hrvatsku vratilo i dvadesetak drugih kolega, mahom porodičnih poznanika. Po povratku zaposlio se u firmi Brana d.o.o. gde je nekoliko meseci radio kao sezonski radnik u plastenicima. Nedavno je tamo dobio i stalan posao.

– Ovo mi je dobar posao i ne mogu opisati koje mi je olakšanje sad kad znam da je stalan. Ako moram da biram između porodice i posla, uvek ću odabrati samo onu varijantu koja nam omogućava da ostanemo zajedno – zaključuje Banić.