Čudesnu studeničku Gornju isposnicu Svetog Save, sazidanu kao komad saća na vertikalnoj litici iznad ponora, čuvalo je i moćno utvrđenje, orlovsko gnezdo na 1.150 metara nadmorske visine.
Četvorospratna kula-isposnica, ni na nebu ni na zemlji, bila je, kao i danas, povezana s pristupnom stazom iz klisure Studenice samo uskim pokretnim drvenim mostićem.
Uklanjanje ove spone činilo je neosvojivim kelije u kojima je rado boravio Sveti Sava i u kojima je po predanju napisao Studenički tipik. Ovaj potpuno nepoznati vojni aspekt Gornje isposnice prvi je uočio, pre oko dve decenije, arhitekta Siniša Temerinski iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, a radoznalost ga je odvela i do ostataka utvrđenja na vrhu Gradina. Sve je ukazivalo na izuzetan značaj ovog grada, od pozicije s koje se pruža fantastičan vidik na celu Studeničku klisuru, do objekta koji je čuvao: “rezidencije za tihovanje” Svetog Save.
Reporteri su pronašli tajnu stazu ka Gradini koja je tako vešto uklesana u liticu da se vidi tek kad na nju stupite. Taj puteljak iznad ponora, koji je spajao Savinu keliju s gradom, stari majstori su tako dobro izdubili da je i pored vekova erozije još uvek širok. Staza vodi preko najlepših vidikovaca kanjona Studenice, nekadašnjih nemanjićkih osmatračnica puta koji je spajao Ibarske klisuru preko Čemerna i Golije s lukama u Pomorju.
Na istoj trasi danas je asfalt koji spaja Ušće s Ivanjicom i kojim brojni autobusi s turistima i poklonicima dolaze do Studenice. Mnogi posle obilaska "majke srpskih manastira" nastavljaju put oko sedam kilometara uzvodno do dobro obeležene staze kojom se za oko sat i po stiže do Gornje isposnice Svetog Save, ne sluteći da je ona bila centralno mesto studeničkog vojno-urbanističkog kompleksa.
ČUDOTVORNI IZVOR
Gornja Savina isposnica mogla je da izdrži najtežu opsadu jer se pećini pod njenim temeljima, zvanoj Savina Kaca, nalazi izvor čija se ledena voda sakuplja u ogromnu cisternu. Njoj se pripisuju lekovita svojstva, a poklonici je zahvataju ogromnom kutlačom.
