Bilo da je reč o filmovima ili o pametovanju s tradicionalnim 'istinama' u vezi porođajem i rađanjem dece, naučnici su srušili određene mitove.

Prvorođene bebe na svet obično dolaze kasno

U terminu se rađa samo četiri posto dece, odnosno da se čak 96 posto njih rađa ili pre ili posle termina, poakzuju statistički podaci. Kad je kompjuterski naučnik Alen Dauni pogledao u rezultate istraživanja iz 2002. godine, pronašao je da prvorođena deca imaju veću veroatnoću da se neće roditi u terminu nego deca koja nisu prvorođena, nego da će se roditi malo kasnije.

Pored toga, otkrio je i da je kod drugo i trećerođene dece nešto viša verojatnoća da će se roditi malo prerano.

Kopajući po podacima pronašao je i da se prvorođena deca u odnosu na ostalu u proseku rađaju – samo 16 sati kasnije. Ako se gleda prosek svih beba, to je onda još i manje od toga. Tvrdnje da prvorođena deca na svet dolaze obično danima, ako ne i celu nedelju kasnije, nisu tačne.

A oni kažu da se prvorođena deca u proseku rađaju samo nekoliko sati kasnije u odnosu na ostalu decu. To što se tačno u terminu rađa tako malo dece, može deluje šokantno. Ali samo na prvu loptu. Taj termin računa se u odnosu na datum početka posljednje menstruacije što lekarima kaže sama trudnica.

A tu onda kreće niz stvari. Mnoge žene se ne mogu setiti tačnog datuma. Takođe, pitanje je i koliko bi uopšte trebalo očekivati da baš svaka trudnoća traje jednako dugo.

U jednoj studiji su istraživači svakodnevno merili hormone u urinu na reprezentativnom uzorku žena koje su pokušavale da zatrudne. Na taj način su odredili tačne trenutke ovulacije i implantacije oplođenog jajašca. Na kraju je ispalo da ceo proces može da varira čak do pet nedelja.

Takođe, otkrilo se i to da, ukoliko do nove trudnoće dođe tokom jedne godine od rođenja prve bebe, da je druga trudnoća obično kraća. Sve to dovodi do nekih stručnjaka da smatraju da bi određivanje tačnog termina porođaja trebalo napustiti i zameniti određivanjem termina do kojega bi porođaj bio očekivan.

Na taj način 96 posto parova bilo bi pošteđeno pritiska i teskobe zbog preranog ili prekasnog porođaja.

Začinjena hrana pridonosi pojavi trudova

Ako je tačan termin prošao i nema znakova da se nešto dešava, oko polovine žena stvari uzima u svoje ruke.

Jedna studija u Americi je pokazala da petina žena u tom slučaju počinje da jede začinjenu hranu. Teoretski, to bi moglo da podstakne peristaltiku, kontrakcije mišića koji pokreću hranu kroz creva, što bi u tom slučaju podstaklo i kontrakcije mišića materice.

Ali, to niko do danas nije sistematski istražio. A čak i kad bi to bilo istina, u tom slučaju je jasno da bi efikasnost ove metode direktno zavisila od tolerancije trudnice na začinjenu hranu.

Vodenjak uvek puca dramatično

U filmovima trudnice u poslednjim stadijmima trudnoće uvek deluju šokirano kad im, bez upozorenja, puca vodenjak, izliva se plodna tečnost, odjednom se hvataju za stomak jer im počinju trudovi i tako kreće automobilska jurnjava u bolnicu.

A zapravo u stvarnosti je malo drugačije. Kontrakcije počinju pre pucanja vodenjaka. On ponekad čak ne pukne, nego ga medicinsko osoblje samo probija.

A ponekad se dešava i to da ne pukne uopšte, nego da se dete rodi još uvek u vodenom svetu svoje kesice. Navodno je jedan od onih koji je tako rođen bio Sigmund Frojd.

Statistike pokazuju da tri četvrtine žena kojima je pukao vodenjak trudovi su doladili tokom narednih 24 sata, te da u većini slučajeva nije bilo potrebno podsticanje trudova. A i kada vodenjak pukne, može polako da curi, umesto da dolazi do nagle, dramatične poplave.