Deficit pažnje i hiperaktivni poremećaj najčešće se dijagnostikuju na početku osnovnog školovanja.
Preživo, nemirno, nepažljivo, brzopleto, neposlušno, zločasto - samo su neki od načina na koji ljudi iz okoline opisuju ponašanja deteta koje ima hiperaktivni poremećaj.
Radi se o sindromu s obeležijima nepažnje i nemira. Poremećaj je češći kod dečaka nego kod devojčica. Faktori koji uzrokuju poremećaj nedovoljno su poznati.
Uzroci se nalaze u području nasleđivanja, poremećenog funkcioniranja centralnog nervnog sistema, neurobioloških poremećaja, ali i socijalnih poremećaja poput nesređenih porodičnih odnosa ili emotivnih problema.
Kako prepoznati poremećaj
Slika poremećaja razlikuje se ovisno o dobi deteta i stepenu njegovog razvoja. Osnovno obeležje su smetnje pažnje te hiperaktivno i impulsivno ponašanje. Kod hiperaktivne dece pažnja je izrazito kratkog trajanja, dijete neprestano počinje i prekida aktivnosti.
Dete reagira na sve nadražaje, svakom pokloni pažnju, što ga brzo umori. Paralelno s rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir.
Hiperaktivnost se kod malog deteta javlja najčešće istovremeno s pojavom i razvojem samostalnog kretanja i manifestuje se motoričkom aktivnosti (trčanje i penjanje).
Roditelji navode da je takvo dete stalno u pokretu, ne može sediti ni za vreme jela i ništa ga posebno ne interesuje. Dete je neoprezno i ničega se ne boji. Hiperaktivno dete zato može ugroziti svoju sigurnost, pa ga stalno treba kontrolisati.
Foto: Pixabay.com
Kako su kod hiperaktivnog deteta česti poremećaji spavanja - spava malo i isprekidano, ono je često iscrpljeno, baš kao i njegovi roditelji.
Kako do dijagnoze
Ipak, predškolski period života obeležen je i inače aktivnošću, kretanjem i igrom te je često u to doba teško proceniti da li pojačana aktivnost još pripada normalnom ili prelazi u odstupanje.
Treba biti posebno oprezan kod postavljanja te dijagnoze u ranim godinama, jer se kod mnoge preterano aktivne dece vrtićke dobi ipak neće razviti hiperaktivnost.
Deficit pažnje i hiperaktivni poremećaj najčešće se dijagnostikuju s početkom osnovnog školovanja.
Odnos s okolinom
Hiperaktivno dete obično ima loš kontakt s drugom decom, ali i roditeljima. Ono razara igru, jer nije u stanju pratiti pravila ili sačekati svoj red. Zato se hiperaktivno dete oseća neprihvaćeno ili odbačeno od vršnjaka.
Foto: Pixabay.com
Kako pomoći
U lečenju hiperaktivnog deteta učestvuje celi lekarski tim (psiholog, defektolog, pedijatar, dečiji psihijatar) te roditelji i druge osobe koje čuvaju dete.
Rano otkrivanje i rani tretman deteta i kontinuirano vođenje i savetovanje roditelja umnogome pomažu u pravilnom usmeravanju i korigovanju ponašanja.
Bez kritika i popuštanja
Detetu je i inače vrlo teško ispuniti očekivanja roditelja i udovoljiti njihovim željama. Nepravilne roditeljske metode prema hiperaktivnom detetu, poput strogog kažnjavanja, kritika, popuštanja ili odustajanja još više ga zbunjuju. Tako hiperaktivno dete može izgraditi lošu sliku o sebi i smatrati se nedovoljno dobrim, a posledice takvog stava neretko su agresivnost ili depresija.
Nisam ni slutio koliko energije ima trogodišnjak
Danas sam odveo sina u park, kod kuće nije imao mira, pa sam odlučio da idemo u prirodu. Nisam ni slutio koliko energije može da ima jedan trogodišnjak.Sunčan i topao dan, idealan za šetnju po parku, tako da sam spremio sina i krenuo u obližnji park. Parkić je bio pun dece uzrasta od tri do šest godina sve je bilo idealno, deca su se igrala, a moj sin je neumorno trčao od tobogana do tobogana, čas je na ljuljašci, čas na klackalici, mesto ga nije držalo ni minut. Malo sam se zabrinuo jer su se u jednom momentu deca primirila, obuzeta umorom, dok je moj sin i dalje jurcao po parkiću kao da je maločas stigao....Čak je neko od roditelja je dobacio "Momak, sin ti je hiperaktivan, nije tebi lako", na kraju je tako i ispalo.
