Stručnjaci su, na osnovu dva eksperimenta, u kojima su volonteri imali zadatak da pridržavaju vrata nepoznatim osobama na javnom mestu, zaključili da ljubaznost izaziva pozitivne emocije kod svih, snižava nivo stresa i sprečava eventualne nesuglasice među poznatim i nepoznatim ljudima.

U prvom eksperimentu učesnici su imali obavezu da gledaju u oči osobu kojoj su pridržavali vrata i smešili joj se. U drugom su volonteri radili to isto samo gledajući u telefon. Ispostavilo se ono što se i očekivalo - prva grupa je zavredela mnogo više povratnih reakcija - osmeha, lepih reči i izjava zahvalnosti. Ljudi su im se prijatno ili čak oduševljeno smeškali, tapšali ih po ramenu, govorili im da su kulturni i lepo vaspitani, dok su u drugom slučaju dobijali minimalan broj pohvala, pa čak i obično "hvala" je izostajalo.

Ispostavilo se čak da su volonteri u prvoj grupi dobijali pomoć od prolaznika. Naime, naučnici su sproveli naknadni eksperiment, u kojem je učesnicima svesno ispadala olovka iz ruke dok su pridržavali vrata. Ako su se za to vreme osmehivali, većina slučajnih prolaznika im je pomagala da je podignu sa poda. Oni koji su gledali u telefon, uglavnom nisu dobijali pomoć niti ponudu da im pomognu.

Stručnjaci su zaključili da se ljubaznost definitivno ljubaznošću vraća i da bi bilo dobro da se širi kao neka vrsta misije, kako bi što više ljudi bilo nasmejano, zahvalno, zadovoljno i manje pod stresom.