Zove se Arno Gujon. Ima 33 godine. Već dugo živi u Srbiji, ali je francuski državljanin. 2004. godine je osnovao nevladinu organizaciju Solidarnost za Kosovo, koja za cilj ima da pomogne nekoliko hiljadama Srba, koji žive u enklavama koje nalikuju na afričke bantustane, južno od reke Ibar. Posle rata na Kosovu i jednostrano proglašene nezavisnosti, februara 2008. godine ( priznate od strane brojnih država, među kojima je i Francuska, ali ne i od strane Srbije, Rusije, Španije ili Kine, na primer) 120 000 Srba ( pravoslavnih hrišćana) je ostalo u ovoj oblasti, koja predstavlja srce srpske istorije, srpskog identiteta i nacionalnog ponosa. Većina su skromni ljudi, koji uopšte nemaju rođake u Srbiji, nemaju sredstava ili želje da odu.

Sa godišnjim budžetom od milion evra, sa oko 12 000 donatora (više od 90% su Francuzi), nevladina organizacija Solidarnost za Kosovo je na licu mesta, obnovila ili izgradila 31 školu, sagradila desetak farmi, mlekara i fabrika konzervi, razvila mrežu staklenih bašti, pomogla u obnovi, vremenom, ratom ili albanskim nasiljem uništenih manastira i crkava. Zahvaljujući ovom udruženju, više od 400 toni namernica, odeće i neophodnih stvari je poslato tim selima, koje štiti 4000 vojnika iz redova KFOR-a i čiji meštani nemaju slobodan pristup ni poslu, ni zdravstvenim ustanovama, ni javnom prevozu, a sve to zbog neprijateljskog ponašanja njihovih komšija.

Odanost Arnoa Gujona, prema tim nesrećnicima, koji malo i podsećaju na Francuze nastanjene u Alžiru do 1963. godine, ga je i načinila nacionalnim herojem u Srbiji. Najviše institucije i vlasti, bilo građanske, bilo crkvene, ga uvažavaju, poštuju ili su ga odlikovale nekim priznanjem, a oni koji ga prepoznaju na ulici ga pozdravljaju, grle ili ljube. Svojim jako mladolikim izgledom, ovaj otac jedne porodice, se često poistovećuje sa ratnicima sa Solunskog fronta, koji su u periodu između 1916-1918. godine, dali svoje živote između Soluna i Beograda, za oslobođenje Srbije, od bugarske, nemačke i austrijske okupacije. Baš u ovom trenutku, u Srbiji, na inicijativu posebno uključene Francuske ambasade, su organizovane brojne manifestacije( predavanja, izložbe, kocerti itd) ove jeseni, u susret godišnjici oslobođenja Beograda ( 1. novembra), a u kojoj je učestvovala vojska predvođena generalom Franšeom Depereom i primirju ( 11. novembar). Toliko je prilika da se proslavi ovo francusko-srpsko prijateljstvo, zapečaćeno u borbama, a koje takođe obeležava i čuveni spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je upravo obnovljen i ponovno postavljen na Kalemegdanu ( i čeka svoje zvanično otvaranje, možda čak i uz prisustvo predsednika Francuske republike, g-dina Emanuela Makrona). Prisetimo se: na osnovi ove monumentalne skulpture Ivana Meštrovića je uklesan ovaj nedvosmisleni natpis: Volimo Francusku, kao što je ona volela nas.

Pa, eto: Arno Gujon je takođe i kriminalac. Barem u očima države Kosovo, koja ga je zaustavila i na kratko zatvorila prošle nedelje, na administrativnom prelazu Merdare, dok su ga sa druge strane čekali da, uz prisustvo Vladike Raško-prizrenkse Teodosija, otvori farmu za uzgoj pilića. Ispitivanje je održano bez fizičkog nasilja, ali je trajalo puna tri sata. Osobito ih je zanimalo kakve veze održava sa Rusijom ( podrazumeva se da nema nijedne). Utvrdili su da „ je prljao “ stanovnike Kosova, u jednom intervjuu datom magazinu „Figaro“ (!), pre nekoliko godina. Zapretili su da će oni sad njega „uprljati“ ( uništiti ugled njegove porodice, njegovu čast). Potom su ga isterali uz zabranu ulaska na Kosovo, na neodređeno vreme. Zvanični razlog: ne postoji. Ili možda ipak postoji: na spisku je onih kojima treba zabraniti ulazak na Kosovo. Iz očiglednog razloga, preći ćemo preko ovoga. Pomislili bismo da se nalazimo u nekoj od drama apsurda bugarskog dramaturga Stanislasa Stratijeva ili Ežena Joneska.

Rekli smo već da je Arno Gujon državljanin Francuske. Upravo zbog toga se uvek suzdržavao da govori o regionalnoj politici. Njegova jedina briga je kako pomoći i utešiti žitelje, koji samo traže da žive i prežive na tlu svojih predaka. Kako da jednoj baki izolovanoj na farmi, donese preko potrebne lekove; kako da omogući maloj devojčici nošenje naočara, koje ona sama ne može da kupi; kako da obezbedi nešto od čega će stotine seljaka prehranjivati svoje porodice; kako da ih uteši kada im albanski ekstremisti etnički čistog Kosova, ukradu traktore ili krave.

Mladić iz Grenobla, oženjen Srpkinjom, je ovde dolazio svakog meseca u proteklih sedam godina i nijedanput nije zaustavljen ili sprečen. Nijedanput mu nisu čak ni tražili da otvori prtljažnik automobila! Zašto je doneta ovakva samovoljna odluka protiv nekoga ko nije Srbin, čija organizacija nikada nije imala ni jedan jedini prekršaj u etičkom, finansijskom ili političkom smislu? Nesumnjivo je da on plaća račune unutrašnje politike Kosova. Ogrezla u sveprisutnoj korupciji, skandalima i pripadnicima mafije, Republika Kosovo je mesto stalne borbe između klanova, frakcionih grupa i partija, a koji se, skoro svi, bave nacionalističkim nadmetanjima, na uštrb javnom mišljenju, pa čak i naginju procesu pomirenja, pa i smirenja, u odnosima sa svojim prezrenim srpskim komšijama. Govoriti protiv Srpstva je garancija popularnosti za političare, koji su proizašli iz redova OVK-a ( Oslobodilačka vojska Kosova: najvatrenija albanska paravojna formacija u borbi protiv Srbije, osumnjičena za ratne zločine, pa ipak podržana od strane Zapada, pošto je najpre bila posmatrana kao teroristička grupa). Da li predsednik Hašim Tači ovime želi da održi lekciju svom premijeru Ramušu Haradinaju?Da li ga je talas nezadovoljstva uzrokovan eventualnom razmenom teritorija sa Srbijom, kako bi se trajno smirili odnosi u regiji, naveo na ovaj kazneni postupak protiv čoveka i organizacije, koji su u službi Srba sa Kosova?

U Srbiji, ova stvar je jako odjeknula. Sva sredstva informisanja, sve novine, od najozbiljnijih pa do tabloida, od lista Danas i Novosti preko Politike, Blica, Kurira, 24 sata ili Informera, i svih televizija, od republičke televizije RTS do televizije Pink, svi su bili time pogođeni, sa više ili manje žestine. Premijerka Ana Brnabić i ministar zadužen za Kosovo, Marko Đurić (koji je i sam bio uhapšen i oteran pre nekoliko meseci, tokom jedne od svojih poseta) su pružili podršku Gujonu. A Francuska? Francuski ambasador u Srbiji, Frederik Mondolini, ga je primio u ponedeljak, 17. septembra, što potrvđuje da se ovo ozbiljno shvatilo.

U međuvremenu, barem 500 srpske školovane dece i 5000 porodica, kojima je bilo omogućeno da studiraju, da se hrane, oblače i rade već godinama, zahvaljujući Arnou Gujonu, moli Svetog Savu, da se samovoljna odluka albanskih vlasti poništi. Zamislite kako bi bilo da jednom hirurgu zabranite da uđe u operacioni blok?

Žan Kristof Buison (Jean-Christophe Buisson)