U autorskom tekstu objavljenom u današnjem izdanju lista "Poltika" pod nazivom "Za trajno rešenje", Vesić piše o tome kako je Đinđić saradnicima u jesen 2002, nekoliko meseci pre njegovog ubistva u martu 2003, rekao da ćemo tražiti da se pitanje Kosmeta odmah trajno reši i da idemo u susret problemu.

- Oni su baš odlučili da nam uzmu Kosovo", preneo je Vesić reči Zorana Đjinđića koje je uputio saradnicima, a potom ga je Vesić upitao: "Šta je tu novo, to smo znali i ranije".

Vesić navodi da Đindić nije znao kuda će nas odvesti put kojim je krenuo, ali je bio siguran da Srbija ne može da napreduje ako trajno ne reši kosovski problem, te podetio da je Đinđcih u jednom intervjuu rekao da je Kosmet za njega državni prioritet broj jedan, da je status Kosova u stvari status Srbije, te da ne možemo da zaokruzimo državnost Srbije dok ne znamo kakav je status KiM.

Ispričao je da mu je Đinđić rekao da nema razloga da čeka da nezavisnost Ksova bude proglašena "kada su oni to planirali", pa se međunarodnoj zajednici obratio pismom koje je uputio Džordžu Bušu, Vladimiru Putinu, Toniju Bleru i Savetu bezbednosti UN i promovisao svoju inicijativu obraćanjem vodećim svetskim medijima.

Đinđić se, dodaje, konsultovao o inicijativi sa Srbima sa KiM, SANU, SPC, nevladinim organizacijama i intelektualcima.

- Bio sam prisutan kada mu je Dobrica Ćosic rekao da je jedino trajno rešenje razgraničenje sa Albancima. Nismo tada kao nacija postigli jedinstven stav o KiM, ali kada smo ga imali u istoriji oko bilo kog važnog pitanja - pita on.

Kaže da su Đinđićevu incijativu odbacile vodeće zemlje međunarodne zajednice koje će kasnije priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, generalni sekretar NATO Havijer Solana, Ibrahim Rugova, Evropska komisija...

Podsetio je da je američki Stejt dipartment saopštio da SAD smatraju da sada nije vreme za pokretanje razgovora o konačnom statusu Kosova.

Mediji su početkom februara 2003. godine objavili da je "americki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri zatražio od zvaničnika da odustanu od zahteva da odmah otpočnu pregovori o rešavanju statusa KiM, kao i od strategije o povratku vojnih i policijskih snaga u južnu srpsku pokrajinu, rekao je Vesić i dodao da je prema ovim navodima, Koštunica bio saglasan sa tom porukom SAD, dok je Đinđić to odbio.

Toj Đinđićevoj inicijativi, kaže, usprotivile su se Nataša Kandić, Sonja Biserko i brojne nevladine organizacije, ali i delovi Đinđićeve stranke predvođeni budućim predsednikom Borisom Tadićem, koji mu je već tada okrenuo leda.

- Da li bi Đinđić uspeo da reši problem Kosova te 2003. godine ne znam. Bilo je isuviše protivnika ove inicijative u zemlji i inostranstvu, a Đinđićeva politička snaga nije bila tako jaka, niti je upravljao ministarstvima sile. Šanse su mu bile male. Ipak, bio je odgovoran političar koji je prepoznao problem i hrabro počeo da ga rešava. Ubijen je mesec dana kasnije - napisao je Vesić.

Srbija je, kaže, ostala da čeka i dočekala martovski progrom 2004. godine kada su paljene naše kuće i crkve na KiM, a narod ubijan i proterivan, dočekala je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane prištinskih vlasti, dočekala je da Srbi polako nestaju sa Kosova i Metohije, ne samo zato što im se nudi novac za imanja, već zato što nemaju zaposlenje, perspektivu i bezbednost.

Vesić kaže da sada, 15 godina kasnije, protivljenje na koje je naišao Đinđić danas preživljava predsednik Vučić, koji je hrabro i odgovorno odlučio da pokuša da trajno reši kosovski problem.

Napadaju ga, dodaje, isti oni koji su se protivili Đinđiću zbog Kosova, od dela međunarodne zajednice, preko desničara poput Koštunice do nevladinih organizacija, odnosno Sonje Biserko i Nataše Kandić koji, ističe, imaju iste argumente "ne dirajte ništa", "najbolje je da ostane zamrznuti konflikt" ili "priznajte nezavisnost Kosova", a niko od njih ne nudi nikakvo rešenje.

- Ne znaju kako žive Srbi na KiM, ne interesuje ih njihova sudbina i služe im samo da prikupljaju jeftine političke poene u trci za foteljama u Srbiji. Kosovsko pitanje doživljavaju kao šansu da politički unište Vučića, kada već to ne mogu da urade na izborima i nijedna srpska glava im nije skupa kako bi postigli svoj cilj - ocenjuje Vesić.

Smatra da oni, radeći protiv srpskog predsednika, omogućavaju Albancima da postignu cilj, da Kosovo ostane bez Srba samo sa manastirima i monasima u njima koje će da čuvaju kao malo vode na dlanu kao dokaz svoje "multietničnosti".

- Može neko da podržava ili ne politiku Aleksandra Vučića, ali je činjenica da ima hrabrosti da se suoči sa problemom Kosova i da pokuša da ga reši. Izabrao je da rešavamo problem, umesto da maštamo o rešenju, da živimo u realnom svetu umesto u mitu i epovima, da ne budemo večita žrtva kojoj je uvek neko drugi kriv za nesupehe, da biramo ovozemaljski život umesto "carstva nebeskog" - navodi Vesić.

- Da li ce Vučić u tome uspeti niko ne može da zna, pa ni on sam, ali boriće se za interese Srbije i dati sve od sebe. Uspeo je, zahvaljujući svom ugledu, da se o kosovskom problemu razgovara u Vašingtonu, Moskvi, Berlinu i Briselu, da danas u međunarodnoj zajednici svi razumeju da moraju da se uvaže srpski interesi - kaže Vesić.

Smatra da zato predsednik Vučić zaslužuje podršku svih u razgovorima koje vodi.

- Ako uspe, biće to pobeda Srbije. Ako ne uspe i ako budemo ponovo izgubili vreme, za 15 godina nećemo imati o čemu da pregovaramo, jer našeg naroda na KiM tada neće biti - zaključio je Vesić.