Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je sinoć u Pariz gde će danas imati sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

Francuska je dobila novu vrstu uloge posle Bregzita i pobede Emanuela Makrona na izborima za predsednika, ističe Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku. Kako kaže, Makron je dobio prostor da izađe sa svojom platformom reforme Evropske unije, u čemu je istupio snažno i hrabro, i bez svake dileme Francuska i Nemačka su osovina EU, smatra Joksimović.

Ona smatra da Markon svojom agilnošću širi broj tema koje su Francuskoj u fokusi, pa tako nije bila mnogo angažovana po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, jer ima svoje stavove koje ne veruje da će menjati. S druge strane, Nemačka je upletena u kosovsko pitanje i svojom snagom i uticajem može da nametne određena rešenja.

Francuska dobija sve snažniju ulogu u kosovskom pitanju i ova poseta je i te kako važna. Kada je reč o bilateralnim odnosima, podsećam vas da se ove godine obeležava sto godina od završetka Prvog svetskog rata - perioda zlatnih trenutaka Srbije i Francuske. Zatim vidimo francuske investicije i pojačanu ekonomsku aktivnost francuske u Srbiji. To govori i drugim investitorima da im je teren u Srbiji bezbedan. Ovaj sastanak će biti dobar, imaće pozitivne poruke i značiće zbog sastanka u Briselu, budući da EU očekuje pronalaženje rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine - kaže Joksimovićeva.

Kada je reč o bilateralnim odnosima sa Francuskom, diplomata Zoran Milivojević kaže da Srbija ima interesa da na zapadnoj strani ima državu koja razume njene interese i da podržava njene napore da reši pitanja.

- Uloga Francuske raste u EU i ona će igrati odlučujuću ulogu u realizaciji strateških ciljeva Srbije. Treba imati u vidu da je kancelarka Merkelova “na zalasku” i da će Makron voditi glavnu reč. Srbija nije kriva za zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, a EU je posrednik u procesu normalizacije i važna je njena uloga u pronalasku rešenja. Nedopustivo je da Brisel ćuti na neke pojave i ne reaguje na praiv način. Zato je važno da Brisel zauzme stav pravog posrednika - kaže Milivojević.

Podseća da 4. avgusta ističe rok za formiranje Zajednice srpskih opština, a taj rok dala je sama Evropska unija.

- Verujem da će sutra i to biti tema. Zato će i ovaj razgovor danas biti važan. Makron treba da prepozna napore Srbije prema normalizaciji i da svojim autoritetom Francuska odlučnije stane na stranu Srbije i ubedi prištinsku stranu da mora da učini taj korak. Pravno-obavezujući sporazum jeste tema, ali prvo treba da se ispoštuju obaveze Briselskog sporazuma. To je prva etapa i osnov za pravno-obavezujući sporazum. Ovo je više puta ponovljeno i rečeno - kaže Milivojević za “Novo jutro”.

Srbija ne sme odustati od toga da se njen interes ne uvaži, kaže diplomata, dodajući da je zato razgovor sa Makronom važan. Podseća da je Francuska stalna članica Saveta bezbednosti, nakon izlaska Britanije iz EU Francuska će biti noseća u EU i njenoj budućoj strategiji, dakle, francuska uloga je veća od uloga ostalih, kaže diplomata.

- Vučić ima dobar odnos sa Merkelovom, fali da dodamo element Francuske kako bi se obezbedio konsenzus o poštovanju srpskih interesa i ispunjavanje obaveza druge strane - kaže Milivojević.

EU, kako kaže Joksimovićeva, mora pronaći novo unutrašnje ustrojstvo funkcionisanja, ali smatra da bez integracije zapadnog Balkana nemoguće je zaokružiti bezbednosni projekat EU koji leži u suštini njenog stvaranja. Konsolidacija i proširenje EU su procesi koji moraju teći paralelno.

Ideja Makrona o konsolidaciji i reformi EU je izuzetno pozitivna ideja koja govori u prilog daljem procesu proširenja. Strategija EU kaže da je 2025. godina koja je naznačena kao godina kada bi Srbija i CG mogle postati punopravne članice EU i nije to kratak period za koji EU mora da se konsoliduje. Ako do konsolidacije ne dođe u tom periodu, postavlja se pitanje njenog funkcionisanja. Treba da aktivno pratimo ono što se EU dogovara unutar same sebe i dajemo avoje konstruktivne ideje jer ćemo i mi sami biti član EU - kaže Joksimović.

Kada je reč o jučerašnjem istorijskom sastanku lidera Rusija i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa, EU sa velikom pažnjom posmatra šta Donald Tramp radi i dolazi do vrlo oštrih izjava prema saveznicima od strane Trampa, smatra Joksimović.

- Mnoge izjave imaju za cilj da šokiraju i provociraju. Saradnicima daje do znanja da od njih očekuje određene poteze. Sastanak sa Putinom je jako važan budući da nikada ove dve strane nisu bile u gorim odnosima i EU je najviše pogođena činjenicom da nije imala nikakvu pripremu za sadržinu ovog susreta. Još nije jasno šta će iz susreta proizići, nisu doneti zaključci, a ono što su rekli na konferenciji za štampu nije dalo jasnu sliku tok razgovora - kaže Joksimović. Sam susret je velika vest i ovo je prvi momenat da se možda stalo na loptu, što ćemo videti u narednim danima, kaže Joksimović.

Milivojević kaže da Tramp nije govorio u ime zapadnih saveznika, već u ime Amerike. U njegovom postavljanju prema saveznicima, pokazuje da je više menadžer nego političar, bitan mu je bilans, a Amerika mu je uspešno svetsko preduzeće. U ekonomiji vidi način da Amerika postane najveća svetska sila.

- Tramp nema razumevanja ni za savznike i pred EU je zadatak da se postavi na pravo mesto. Tramp na dnevnoj bazi daje izjave koje su često kontradiktorne i njegovu politiku treba gledati preko njegovih dela. Sastao se sa Kim Džong Unom, Putinom čime je jako rizikovao u svojoj državi, posebno ako uzmemo u obzir izbore koji se na jesen održavaju za kongres - kaže Milivojević. Kaže da Tramp demonstrira politiku koja govori da se svet promenio i da Amerika mora da nađe svoje mesto.

Kaže da ne smatra da je na sastanku sa Putinom razgovarano o Kosovu, a da se najviše može očekivati da su samo razgovarali o Balkanu kao celini, budući da geostrateški i geopolitički ima važno mesto.