U Hrvatskoj su načinjene samo kozmetičke promene, a odluka o dvojezičnosti i proporcionalnom zapošljavanju pripadnika nacionalnih zajednica čitavu deceniju mrtvo slovo na papiru.
Sagovornici Pinka ističu da hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović nastavlja što direktno, što indirektno da radi na rehabilitaciji nezavisne države Hrvatske i ustaškog pokreta i ustaške ideologije.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da izjava hrvatske predsednice da odluka o dvojezičnosti nije obavezna nije ništa novo i neočekivano.
- Grabar Kitarović što direktno, što indirektno radi na ostvarenju strateškog cilja, a to je potpuna rehabilitacija nezavisne države Hrvatske i ustaškog pokreta i ustaške ideologije. Ovo je samo jedan u nizu primera – rekao je Linta.
Kako je dodao, 2009. godine je opštinsko veće Vukovara donelo odluku o dvojezičnosti, odnosno u svoj Statut je uključilo odredbu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina o pravu na dvojezičnost, odnosno služenu upotrebu srpskog jezika i ćirilice kada je Hrvatska postala članica EU.
Foto: TV Pink Printscreen
Linta je ukazao da se stiče utisak da je Ustavni zakon punih 17 godina mrtvo slovo na papiru.
On garantuje nekoliko važnih stvari – službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina u onim lokalnim samoupravama gde je njihovo učešće preko 33 odsto.
- Po popisu iz 2011. imamo 19 opština i dva grada gde je učešće Srba preko jedne trećine, dakle imaju pravo na službenu upotrebu jezika i pisma. Kao i dvojezične natpise na institucijama, ali i od toga nema ništa. Druga važna odredba je proporcionalno zapošljavanje pripadnika nacionalnih zajednica – i to je mrtvo slovo na papiru – ističe Linta.
Kako je dodao, cilj je da se spreči zapošljavanje srpskih povratnika.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informaconog centra "Veritas", smatra da su načinjene samo kozmetičke promene.
- Ne vraća se ćirilica na ulice, na javne ustanove, reč je samo o kozmetičkim promenama – naveo je Štrbac.
Kako je dodao Srbima je ustavni zakon dao određena prava, a koliko će od tih prava konzumirati zavisi od nas, a ne od većinskoh naroda i od preglasavanja.
Foto: TV Pink Printscreen
- Hrvatska predsednica je rekla: “Mi ćemo Srbima proširiti prava, ali kada mi rešimo naša temeljna prava iz 1991. godine, ratnih žrtava, pitanje 30.000 logoraša, silovane žene…” – dodao je Štrbac kojim smatra da to u suštini nema nikakvo značenje.
