Bivši predsednk Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je juče na doživotnu kaznu zatvora pred sudskim većem Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.

Karadžić se dugo skrivao pod lažnim identitetom doktora Dragana Dabića i dugo uspevao da izbegne hapšenja.

Stanari ulice Jurija Gagarina 267 u Novom Beogradu o svom komšiji doktoru Dabiću imaju samo reči hvale.

Kažu da se uvek ljubazno javljao, da nikada nije prošao a da nije rekao „dobar dan”. Kažu da čak i kada nije bio siguran da poznaje komšije koje sede ispred ulaza umeo je da ih pozdravi kratkim javljanjem.

Dr Dabić je često odlazio u kafanu “Luda kuća” na Novom Beogradu gde je provodio dosta vremena tokom svog bekstva. Danas se u toj kafani nalaze njegove fotografije okačene na zdi, a nedaleko odatle se nalazi i njegov Mural.

U kafani za Pink.rs kažu da nisu znali da je prijatni dr Dabić zapravo bio Radovan Karadžić, ali dodaju da su se okupili da upravo na tom mestu dočekaju presudu bivšem predsedniku RS.

Jedan gost za naš portal kaže da je Dabić-Karadžić uvek "sedeo sam, imao je nekoliko poznanika, pio je uglavnom kafu ili crno vino. Živeo je dva ulaza odavde."

Ilija Čađenović kaže da nije mogao da nasluti ko je njegov dobroćudni komšija.- Bio je na promocijama knjiga, bio je na nekim predavanjima kao neki stručnjak, i sada. Kako je neko mogao da je taj čovek Radovan Karadžić, kada čitave svetske obaveštajne službe nisu znali da je on. Možda je imao i obezneđenje neko negde napolju, ali živeo je sam – rekao je Čađenović.

- Nije hteo mnogo sa nama i da priča. Bio je oprezan. Možda bi ga neko prepoznao po glasu, da je sa svima pričao. On je čak išao i u Hrvatsku na more – dodaje komšija Zoran Milić.

Nebojša Jevrić često je u kafani ‘Luda kuća’ i redovno se seća dr Dabića. Kaže da nije mogao ni da nasluti da je sa njima u kafani često sedeo upravo Radovan Karadžić. Kako kaže, najeća ironija je što je Karadžić imao priliku da sluša pesem o sebi.

- Jedne večeri smo sedeli u kafani, ja sam svirao gusle i pevao. On je ušao i prišao nam. Pitao me da li može da sedi i sluša. Rekao sam mu da može. On je seo i slušao guslarske pesme o sebi, ali je i guslao. Međutim, nikada nije pevao. Šta se tu u suštini desilo, ja ne znam. Imao je svoj sto, stalno je imao neke viskove sa sobom. Živeo je tu neki Milan sa njim se družio i lečio ljude uz pomoć viska. Moj prijatelj je vodio dete kod njega da ga leči. Ja u to ne verujem, meni su ti viskovi čudni. Viđao sam ga redovno u kafani. Nosio je uvek neki šal i naočare. Ličio je na umetnika nekog – kaže Jevrić.

- Ovde po zgradama ima dosta slikara, koji ovde iznajmljuj stanove za ateljee. Mi smo mislili da je on jedan od njih – dodaje.

- Uvek je sedeo u bašti, mene je često pozdravljao jer je viđao da sam nosila majicu sa likom Radovana Karadžića – dodala je jedna žena koja kaže da je često dolazila u kafanu i viđala ga.

Gosti kafane kaže da su se okupli da zajedno na ovom mestu čuju presudu svog, za njih i dalje, komšije Dabića. Kako kažu, razočarani su.

- Svi smo očajni zbog presude! U Sarajevu je bilo 10.000 mrtvih Srba. Blo je sarajevskih kriminalaca koji su bili gospodari života i smrti. Izlaznica za Srbe je bila vrlo skupa. Ko nije imao para, nije mogao da izađe iz Sarajeve. Srbi su uglavnom bili u predgrađu. Strašno su Srbi tamo živeli - rekao je Jevrić.