Sve učestaliji teroristički napadi u poslednje vreme vest su broj jedan po svetskim medijima. Stepen nacionalne i rasne netrpeljivosti je sve veći, naročito u Evropi, a evidentno projekat multikulutralizma, na kojem su radile mnoge zapadne sile od 2010. godine, nije urodio plodom.

Prof. dr Srđan Trifković publicista gostujući u Novom jutru rekao je da termin “beli bacionalizam” je gotovo neralan u praksi, uprkos tome što su zapadni mediji jako dugo insistirali na tome.

Trifković ovaj termin upoređuje sa likom iz dečijih bajki koji nije stvaran – sa jednorogom.

- “Beli nacionalnizam” vam je isto kao i srebrenički genocid i kao rusko uplitanje u američke izbore. Omiljna tema za medije na zapadu. To vam je kao jednorog, vi možete da ga naslikate i opišete, jedino ne možete da proizvedete tu životinju – kaže Trifković osvrćući se na nedavni napad na Novom Zeladnu kada je u napadu ubijeno 50 ljudi, a preko 20 je ranjeno.

- Tolko posipanje pepelom i busanje u prsa zbog jednog ludaka. Kada Islamisti urade napad, tri stvari su prisutne u zapadnim medijima. Prvo, reč je o mentanlno poremećenoj osobi. Drugo, ako doziva Alaha pitaju se šta je moglo da ga motiviše i traže se pravi razlozi, jer je Islam religija mira. Treće, mora da se izbegne reakcija islanofobije - rekao je Trifković, koji takođe ističe da više nije vest kada Muslimani ubijaju Hrišćane.

- Tri dana pre dešavanja na Novom Zelandu, pripadnici Bokohrama su ubili Hrišćane u tri sela, i niko o tome nije pisao – rekao je on.

Prema njegovim rečima, verovatnoća da će Hrišćanin biti ubijen u jednoj Muslimanskoj zemlji je 170 puta veća, nego da će Musliman biti ubijen od strane Hrišćanina u nekoj zapadnoj zemlji.

Istoričar Saša Adamović za Novo jutro takođe kaže se stiče utisak da se traži za neko objašnjenje za taj napad, čak se ide toliko daleko da se i Srbija stavlja u kontekst negativca.

- Izgleda da tražimo neku vrstu razumevanja za takvo ponašanje. “Svi su nacionalizmi podjednako su opasni, a naročito srpski nacionalizam”, govorilo se na zapadu devedesetih. Mi smo na svojoj koži osetili moć tih medija gde su Srbi prikazani kao da ih je Hitler pravio – objašnjava Adamović.

Kako kaže, praksa je pokazala da multikulturalizam zapravo ne funkcioniše.

- To nam je još 2010. Godine rekla Angela Merkel koja je istakla da je projekat multikulutralizma u Evropi propao. Muslimani koji su došli u Evropu, i svi oni koji su pripadali drugim civilizacijskim okvirima, nikada se nisu integrisali – objašnjava Adamović.

Trifković dodaje da prva generacija koja se naselila u Evropu zapravo ima i određenu dozu poštovanja prema novoj kulutiri čiji deo su postali, ali da je, po Trifunoviću, zapravo problem sa novim naraštajima.

- Oni su rođeni u Evropi i trebalo bi da budu novi Nemci ili Francuzi, međutim tu je problem. Oni nemju sa čim da se indetifikuju. Njima se u Francuskoj ne govori o Vikotru Igou ili Rasinu kao francuskom identitetu, već o liberalizmu. Tako kreću u potragu za indentitetom i dođu do Alaha, kao korenitu supstancu. Ista situacija je sa trećom generacijom Alžiraca u Francuskoj, Turaka u Nemačkoj, Pakistanaca u Velikoj Britaniji i Marokanaca u Holandiji. Nije to rezultat specifično lociranog fenomena, već Islama kao takvog – kaže Trifković, naglašavajući da je problem u tome.

- Moraš da budeš ljubazan prema svima. Međtuim, jako je lepo, prema tim liberalima, da ne vole Srbine. Ukoliko ne postoji autentični, beli rasista islanofob, treba ga izmisliti. On je izmišljen devedestih kao Srbina kao masovnog istrebljivača. I koja je ironija kada se sada pojavi neki ubica na Novom Zelandu u takvom kontestu u kom se prikazao, onda se to lepo poklapa sa slikom Srbina koji je do predstavljen do sada – kaže Trifković.