Zapadne sile poslale su diplomatskim kanalima nepristojnu ponudu predsedniku Aleksandru Vučiću po kojoj bi on trebalo da pristane na nastavak dijaloga u Briselu čak i ako Priština ne povuče odluku o povećanju carina za robu iz centralne Srbije, a za uzvrat bi nasoj zemlji u decembru bila otvorena tri poglavlja u pregovorima za pristup EU, ali je on to odbio, pišu "Novosti".

Prema saznanjima lista, Vučić nije ni razmatrao ovaj licemerni aranžman niti će ga prihvatiti. Ovakvu ponudu u Beogradu smatraju apsurdnom, jer je uvođenjem takse na proizvode iz centralne Srbije Priština pogazila CEFTA sporazum u koji su ugrađeni neki od temeljnih principa EU, a koje sada gazi upravo Brise

List navodi da najnovija "šargarepa" ne treba da čudi, jer za ostvarivanje cilja aktuelne evropske administracije - da se do rešenja za kosovsko pitanje dođe do isteka njihovog mandata - ostaje sve manje vremena. Kako podsećaju, i sama visoka predstavnica u dijalgu Federika Mogerini je rekla da bi volela da se dijalog završi do maja 2019. godine kada će se odrzati izbori za Evropski parlament.

"Novosti" napominju i da za višemesečnu tromost pregovarackog procesa odgovornost nije na Beogradu, jer je Priština ta koja pet godina nije formirala Zajednicu srpkih opstina "uz vise nego ocigledno gledanje kroz prste iz Brisela". Takođe, pred svaku rundu dijaloga po pravilu su priređivali neku novu provokaciju.

Najavljeno je i da će se kada se formira tzv. vojska Kosova jedan njen garnizon rasporediti ka severu, što je suprotno dogovoru Beograda i NATO. Odgovor predsednika Vucicća na to je bio da će se dijalog nastaviti kada Prišitna povuče protivpravne odluke, zbog čega je i stigla ponuda iz Brisela kao pokušaj da se ovakav srpski stav smekša, navodi list. Srbija je inače odavno spremna da otvori tri nova pogljavlja u pristupnim pregovorima sa EU, ali iz politickih trazloga pojedine clanice Unije to stopiraju.

Na čekanju su poglavlja 9 - finansijske usluge, 17 - ekonomske i monetarne odredbe i 18 - statistika. U međuvremenu pripremljena su i poglavlja 2 - slobodno kretanje radnika, 4 - slobodno kretanje kapitala, 14 - transportna politika i 21 transevropske mreze.