Sve je veći broj mladih koji zbog izlaganja visokim nivoima buke imaju zujanje u uhu - zdravstveni problem koji može izazvati otežano spavanje, učenje, a ukoliko dugo traje, čak i depresivno raspoloženje, a na kraju i gubitak sluha, kaže profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, higijenolog Goran Belojević.

- Reč je o jednom od teško rešivih zdravstvenih problema koji je često neizlečiv, a posebno je izražen među mlađom populacijom i može, ali i ne mora, da bude povezan sa gubitkom sluha - upozorava on.

Belojević skreće pažnju da je istraživanje, radjeno medju beogradskim srednjoškolcima pre četiri godine, pokazalo da 13 odsto njih ima povremeno ili stalno zujanje u jednom ili oba uha i da je duplo učestalije kod devojaka nego kod mladiće.

Istraživanje je objavljeno 2014. godine u međunarodnoj literaturi i od tada u Srbiji nije bilo novih istraživanja, ali kako navodi Belojević za četiri godine, ne mogu očekivati neke velike promene.

- To nije stvar koja se menja iz godine u godinu, tako da su rezultati ovog istraživanja apsolutno relevantni i sada.

Ovaj nov medicinski fenomen, objašnjava on, predstavlja odbrambeni mehanizam unutrašnjeg uha na izlaganje visokim nivoima buke u koje spade muzika, naročito njeno slušanje preko slušalica.

- Slušalice se drže u spoljnom ušnom kanalu i za unutrašnje uho tu nema nikakve odbrane pošto je reč direktnom izlaganju akustičnoj energiji.

Kako objašnjava Belojević, zujanje u uhu je alarmantni znak koji prethodi ozbiljnijim poremećajima i zato savetuje da je i u slušanju muzike, kao i u svemu drugom, umerenost veoma važna.

- Slušanju muzike preko slušalica, u proseku jedan sat dnevno sasvim je dovoljno i to slušanje na pola maksimalne snage - objašnjava on.

Istovremeno upozorava da na zujanje u uhu utiču i psihostimulansi, a posebno amfetamin i ekstazi, ali i duvanski dim koji je prisutan na mnogim bučnim mestima, pa je utoliko i češće zujanje u uhu kod mladih koji posećuju ova mesta.

On skreće pažnju da se u svakom slučaju kod pojave ovog simptoma odmah treba obratiti lekaru kako bi se utvrdilo da li taj simtom ima veze sa gubitkom sluha . Lečenje je, kaže, uglavnom simptomatsko jer se najčešće ne zna pravi uzrok.

- Pošto uzročno ne možemo da delujemo, na smanjenje tih tegoba se deluje ugavnom simptomatski - kaže on i upozorava da se čulo sluha mora čuvati.

- Kada se sluh jednom uništi više se vratiti ne može. Onda se moraju koristiti aparati, a to nije lečenje - to je invaliditet - kaže Belojević.