separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

lifestyle

Da li znate kako visok nivo holesterola utiče na vaše telo?


Ukoliko prepoznate neke od ovih simptoma, vreme je da promenite životne navike!


Holesterol je voskasta supstanca koja se nalazi u vašoj krvi i organizmu. Jetra je organ koji proizvodi najviše holesterola u telu. Ostatak potiče od hrane koju unosite. On se putem krvi prenosi po organizmu u lipoproteinima. Za početak, treba razlikovati dva oblika lipoproteina: 

Lipoprotein niske gustine (low-density lipoprotein) poznatiji kao loš i nezdrav oblik holesterola. LDL se taloži u arterijama formirajući masna zadebljanja na zidovima krvnih sudova, smanjujući protok krvi.

Lipoprotein visoke gustine (high-density lipoprotein) HDL ili dobar, odnosno zdrav oblik holesterola. On transportuje višak holesterola iz arterija u jetru, koja ga posle uklanja iz organizma. 

Dakle, nije svaki holesterol loš. Vašem organizmu je potreban holesterol kako bi proizvodio hormone, vitamin D i enzime koji su potrebni za normalan rad digestivnog trakta. Holesterol je takođe veoma važan za rad vitalnih organa. Ipak, previše LDL holesterola može stvarati izvesne zdravstvene probleme. Njegovo povišeno prisustvo može oštetiti arterije, izazvati niz srčanih smetnji i povećati rizik od srčanog, ali i moždanog udara. Redovnim proveravanjem nivoa holesterola u krvi smanjujete rizik. Takođe, može vam svakako pomoći i umerena fizička aktivnost, promena životnih navika, režima ishrane i suplementacija potrebnim vitaminima. Ovakvo odgovorno ponašanje prema sopstvenom telu odraziće se na najbolji mogući način na kvalitet vašeg života. 

Autor: Shutterstock Deposit photos

Kardiovaskularni sistem i holesterol

Previše LDL holesterola u telu izaziva zapušenje arterija, ali i umanjuje fleksibilnost krvnih sudova. Očvršćavanje zidova arterija i stvaranje plaka u arterijama naziva se ateroskleroza. Tada krv otežano prolazi kroz arterije, pa srčani mišić ulaže veći napor kako bi pumpao krv. Dugoročno posmatrano, ovakvo stanje svakako nije dobro i izaziva niz srčanih problema. 

Plak koji se taloži na zidovima krvnih sudova može otežati prenos kiseonika putem krvi do srčanog mišića. Parče plaka se može odvojiti sa zida arterija i zaglaviti se u krvnom sudu. U tom slučaju, krv se zadržava i nema mogućnost da dođe do srca, što direktno dovodi do sračnog udara. Ukoliko zagušenje nastane u krvnim sudovima koji vode do mozga, dolazi do moždanog udara. Zato kardiolozi preporučuju CARDIOvitamin, koji je idealna kombinacija extrafolata, vitamina B1, B6 i B12, kao i vitamina C i D3. 

Klinička ispitivanja1 su potvrdila da ovakva kombinacija znatno utiče na jačanje srčanog mišića, povećava elastičnost krvnih sudova i pomaže pri njihovoj regeneraciji. 

Autor: Promo/Abelapharm

CARDIOvitamin kardiolozi preporučuju kao prevenciju svim osobama koje imaju opterećenu porodičnu anamnezu, koje imaju visok krvni pritisak i povišen nivo holesterola u krvi. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje su svakodnevno izložene stresu, pušačima i osobama koje konzumiraju prekomerne količine kafe i alkohola. Stav kardiologa, hematologa i angiologa složan je kada je u pitanju prevencija, ali i postoperativni period. Optimalna kombinacija vitamina od velike je važnosti kada je u pitanju opšte zdravstveno stanje, jer dokazano utuče na smanjenje homocisteina u krvnim sudovima

Homocistein je aminokiselina čije povišeno prisustvo u krvi direktno oštećuje zidove krvnih sudova. Extrafolat (kalcijum-L-metilfolat) iz CARDIOvitamina u kombinaciji sa vitaminima B6 i B12, dokazano smanjuje nivo homocisteina u krvi. Zato je ova optimalna kombinacija vitamina efikasnija i do 55% u odnosu na korišćenje svakog od njih pojedinačno. Brz život koji je 21. vek doneo ima i svojih prednosti, ali i velikih mana. Usled nedostatka vremena da jedemo zdravu i nutritivno izbalansiranu hranu, često posežemo za namirnicama koje instant podižu energiju, ali koje nisu nutritivno bogate i koje nas ubrzo čine gladnima. Svakodnevno taloženje loših izvora masti, pre svega LDL holesterola, negativno se odražava na naše psihofizičko stanje. Osim konstantnog umora i osećaja iscrpljenosti, neadekvatna ishrana i životne navike, uopšte, na duže staze, ne obećavaju dobru zdravstvenu prognozu. 

Endokrini sistem i holesterol

Vaše telo proizvodi hormone koji koriste holesterol u procesu stvaranja estrogena, testosterona i kortizola. Telo takođe može uticati na nivo holesterola u krvi. Istraživanja2  su pokazala da estrogen tokom menstrualnog ciklusa kod žena utiče na to da HDL holesterol raste, a LDL opada. Ovo je jedan od razloga zašto se kod žena rizik od srčanog udara povećava sa godinama života. Nakon izostanka menstruacije, nivo estrogena se znatno smanjuje. Na nivo holesterola u krvi utiče i rad štitne žlezde. 

Nervni sistem i holesterol

Holesterol je esencijalna komponenta mozga. Upravo mozak sadrži oko 25% holesterola od ukupne zalihe u ljudskom organizmu. Mast je veoma važna za razvoj i zaštitu nervnih ćelija, koje omogućavaju komunikaciju mozga sa svim delovima tela. Telu je dakle, preko potreban unos masti, ali ne bilo kakvih masti, i ne u prekomernim količinama. Višak masti utiče na zapušenje krvnih sudova, odnosno direktno izaziva moždani udar. Ovakva reakcija na mast, kao što je moždani udar, dovodi do trajnih oštećenja određenih delova mozga, gubitak memorije, mogućnosti pokretanja delova tela, govora i drugih funkcija. Višak holesterola u krvi utiče na formiranje beta-amiloida, odnosno fibroznih proteinskih agregata, koji nastaju grupacijom više proteina, koji se nalaze u membranama koje okružuju nervne ćelije. Ove grudve mogu blokirati signale od ćelije do ćelije na sinapsama. Određen nivo nagomilanih beta-amiloida dovodi i do Alchajmerove bolesti. 

Autor: Pixabay.com

Digestivni trakt i holesterol

Holesterol je jako važan za proces varenja. On pomaže telu da apsorbuje nutrijente koji su potrebni crevima za rad. Sa druge strane, ukoliko imate povišen nivo holesterola u crevima, može doći do stvaranja stinih kristala, ali i kamena u žučnoj kesi, što može biti veoma bolno. Zato su preventiva i zdrave životne navike ključan faktor kada je u pitanju zdravlje!

1 Folate and Vitamin B6 From Diet and Supplements in Relation to Risk of Coronary Heart Disease Among Women; Eric B. Rimm; Walter C. Willett; Frank B. Hu; et al. JAMA, February 4, 1998—Vol 279, No. 5

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti