separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

lifestyle

Ovo su zamke nezdrave ishrane: Zašto više jedemo industrijski prerađenu hranu?


Nezdrava hrana je obično prikladnija i jeftinija, tako da vas mami da jedete više i brže se udebljate.


Nije potrebna neka velika mudrost da potvrdi činjenicu koju otprilike svi mi znamo: ako jedete nezdravu i industrijski obrađenu hranu, veća je verovatnoća da jesti i ugojiti se više nego što biste to učinili sa neprerađenom, tj. hranom u svom prirodnom obliku.

Nutricionisti i stručnjaci na polju ishrane već dugo ukazuju na vezu između industrijski prerađene hrane i epidemije gojaznosti. U studiji objavljenoj u časopisu Cell Metabolism (1), istraživači su obavili prvo kontrolisano ispitivanje, u kojem su upoređivane razlike u potrošnji kalorija između dijeta sa prirodnom hranom i dijeta sa industrijski obrađenom hranom.

Čak i kada su se dve vrste ishrane u istraživanju podudarale sa vrednostima sadržaja masti, proteina i slično, učesnici koji su konzumirali obrađenu hranu su još uvek su jeli više hrane i dobijali na težini.

Istraživači primetili da je industrijski obrađena ishrana povećala unos kalorija za oko 500 kalorija dnevno. Istaknuto je da je konzumacija obrađene hrane povezana sa gojaznošću i generalno lošijim zdravljem.

Kada se više jede industrijski obrađene hrane

U ovom istraživanju koje je trajalo mesec dana je učestvovalo 20 zdravih dobrovoljaca.

Polovini učesnika je dodeljena dijeta sa prirodnim namirnicama, a drugoj polovini dijeta sa industrijski obrađenim namirnicama, u toku dve nedelje, a zatim su se zamenili. Konzumirali su tri obroka dnevno, sa flaširanom vodom i grickalicama koje su bile i prirodne i prerađene. Učesnici su mogli jesti onoliko koliko su hteli, a količine svega što su jeli su merene.

U dijeti sa obrađenom hranom, učesnici su dobijali ovsene pahuljice sa medom, punomasno mleko sa dodatkom vlakana, i kolač od borovnice sa margarinom za doručak.

Učesnici koji su primenjivali neprerađenu dijetu dobijali su parfe sa jagodama, bananom, orasima, solju, maslinovim uljem, grčkim jogurtom i kriškama jabuke za doručak.

Posle dve nedelje konzumiranja dijete sa industrijski obrađenim namirnicama, učesnici su dobijali prosečno skoro kilogram. Oni koji su bili na prirodnoj neprerađenoj ishrani imali su prosečan gubitak težine od 1 kilograma. Stručnjaci su potvrdili da rezultati istraživanja nisu iznenađujući.

Dijete sa industrijski obrađenim namirnicama imaju tendenciju da budu kaloričnije i sa manjim sadržajem vode, što svaki obrok čini manje zasićenim i zadovoljavajućim. Da bi se postigla ista zasićenost u stomaku, ili osećaj punoće, koji može imati više veze sa zapreminom nego unosom kalorija, imalo bi smisla da se konzumira više kalorijski guste hrane (i stoga više kalorija), nego kada se jede prirodna, neprerađena hrana.

Autor: Pixabay.com

Zašto jedemo više

Istraživači su postavili hipotezu o nekoliko razloga zbog kojih su ispitanici na industrijski obrađenoj ishrani jeli više. Jedan od razloga je i brzina kojom su jeli, jer ljudi generalno brže konzumiraju obrađenu hranu, a to može doprineti prejedanju.

Nutricionisti ističu da da ljudi moraju biti svesni koliko brzo jedu hranu. Mnoge studije navode duže žvakanje i pažljivost kao efikasnu taktiku za gubitak težine. Brzo jedenje očigledno znači više hrane - više hrane, više kalorija i previše goriva na kraju dana koje se ne može iskoristiti, što rezultira još uvek neiskorišćenom energijom i kalorijama pre nego što odete na spavanje.

Industrijski prerađena hrana često ima velike količine šećera, soli i masti. Primeri ovakvih namirnica koje generalno treba izbegavati su: čips, hot-dog, instant-supe, bezalkoholna pića i peciva.

Šta možete da uradite po ovom pitanju?

Naravno, nije sva prerađena hrana loša.

Nekad i pojedina minimalno obrađena hrana može biti korisna za suviše zauzete ili zaposlene ljude, kojima nedostaje vreme za kuvanje i pripremanje zdravih obroka.

Nutricionisti ističu da svaki put kad kuvamo, pečemo ili pripremamo hranu, mi u stvari prerađujemo hranu. Minimalno obrađena hrana vam može pomoći da konzumirate više hrane bogate hranljivim sastojcima. Mleko i sokovi su ponekad obogaćeni kalcijumom i vitaminom D, a žitarice za doručak mogu imati i vlakna. Konzervirano voće je dobra opcija kada sveže voće nije dostupno. Neka minimalno obrađene hrane kao što su prethodno isečeno i pripremljeno zapakovano povrće, kao i prethodno oprani spanać su kvalitetne namirnice za zaposlene ljude.

Ako želite da smanjite unos prerađene hrane, pokušajte da pripremite više hrane i kuvajte kod kuće. Bazirajte svoje obroke na hrani poput povrća, ribe i živinskog mesa, i žitarica u izvornom obliku. Konzumiranje industrijski obrađene hrane u umerenim količinama je u redu, ali izbegavajte one s mnogo dodatog šećera, masti i soli, takođe je jedna od preporuka lekara i nutricionista.

Pored zdrave ishrane i namirnica, kako biste bili potpuno zdravi, potreban vam je i dobar probiotik.

Chronobiotic® je premijum probiotik nastao kao logična posledica spoja ogromnog iskustva u kliničkoj praksi, kao i višegodišnjeg genetskog istraživanja.

Autor: Promo/Abela Pharm

Zahvaljujući svom optimalnom sastavu od 3 najispitivanija probiotska soja (Saccharomyces boulardi, Lactobacillus rhamnosus GG i Bacillus subtillis), Chronobiotic® u praksi daje izvanredne rezultate za sve koji su na posebnom režimu ishrane ili na dijeti zbog tretiranja gojaznosti, kao i u terapiji dijabetesa, ulceroznog kolitisa, Hašimoto tireoiditisa, artritisa, insulinske rezistencije, policističnih jajnika i drugih stanja, ali je nezaobilazan i u prevenciji.

Chronobiotic® je jedinstven probiotik delotvoran u kompletnom ozdravljenju naše crevne flore tokom hrono- i drugih restriktivnih dijeta. Svaki od navedenih probiotskoh sojeva ima svoju ulogu u optimizaciji efekata restriktivne dijete, omogućava lakše i brže mršavljenje i utiče na održavanje postignutih rezultata.

Chronobiotic® se preporučuje:

• Svim osobama na hrono ishrani

• Svim osobama na bilo kojoj restriktivnoj dijeti

• Za blagostanje digestivnog sistema

• Za očuvanje imuniteta i opšteg zdravlja

Autor: Pink.rs

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti