Konzumirajući ova jela i namirnice, naši preci ne samo da su živeli zdravo, već su u istima najviše uživali.

Kačamak

Kačamak je vrsta tradicionalnog doručka koji se pravi od kukuruznog brašna. Ovo jelo je tradicionalno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji i Turskoj.

Uz kačamak se mogu dodavati razni prilozi: sir, pržena svinjska mast, pržena slanina, čvarci, sprža, kiselo mleko, slatko mleko, šećer i kajmak.

Da bi se uštedelo na brašnu, dodaje se krompir, koji se skuva do raspadanja i sjedini sa brašnom u homogenu masu.

Slična jela kačamaku postoje i u drugim krajevima Balkana pod raznim nazivima: mamaljiga, žganjci, pura, palenta, polenta.

Popara

Popara se u nekim krajevima zove masonica, masenica ili masanica. Sprema se od suvog hleba, skorupa i punomasnog sira. Retko se stavlja na kućni meni tj. sprema se jedino kada se nakupi dosta suvoga hleba i ako ima masnoće da se začini.

Svrstava se u sirotinjsku hranu jer se u većini slučajeva pravila kada se nije imalo ništa drugo za jelo.

U pojedinim krajevima Crne Gore i Hercegovine se zato ne iznosi gostima. Služi se uz kiselo mleko.

Proja

Proja je kukuruzni hleb. Često se meša sa projarom ili projanicom. Proja se pravi od krupno mlevenog kukuruznog brašna, soli i vode.

Projara ili projanica pored kukuruznog ima u sebi i pšenično brašno i najčešće se pravi sa sirom ili čvarcima. Projare mogu da se prave i sa jogurtom, seckanim krastavcem, suvom paprikom i slično.

Burek

Burek se u Srbiji odnosi na specijalno jelo od testa. Kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle.

Tradicionalno se puni sa sirom ili prženim mlevenim mesom. Prazan burek se takođe tradicionalno pravi.

Dodatne varijante uključuju nadev od jabuka, višanja, pečurki i moderne varijante pica bureka. Ovo jelo se može naći u svim zemljama koje su bile pod osmanskim carstvom.

Gibanica

Gibanica je vrsta srpske slojevite pite, obično nadevene belim kravljim sirom sa uljem i jajima, ili ređe, umesto sira, sa mesom, krompirom ili spanaćem.

Od pita se razlikuju po nešto debljim korama.

Slojevi kora i nadeva se mogu ređati ravno, ili češće kao zgužvane kore natopljene nadevom sa ravnom korom na dnu i vrhu (ova varijanta se zove gužvara).