Trovanja hranom najčešće se dešavaju u toku letnje sezone, nakon konzumiranja namirnica koje su stajale na visokoj temperaturi. Jedna bakterija može da formira dva miliona novih za svega nekoliko sati, što dovodi do pojave tegoba, u nekim slučajevima i tri dana nakon uzimanja pokvarene hrane.

Bakterije koje najčešće izazivaju crevnu infekciju su salmonele, kampilobakter i zlatni stafilokok, dok je od virusa najčešće prisutan norovirus. Meso, jaja, mlečni proizvod i plodovi mora jesu namirnice koje se najčešće kvare, ali trovanje može da bude uzrokovano voćem i povrćem.

- Najčešći put prenosa norovirusa je neoprano voće i povrće - kaže dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. - Zlatni stafilokok najčešće je izazvan unosom mlevenog mesa, kašaste hrane i slatkiša. Salmonela i kampilobaktera prenose se kroz nedovoljno termički obrađene namirnice, mesne prerađevine i hranu koja se sprema od mlečnih proizvoda i jaja. To su često razne vrste kremova, kolača, torte i sladoled.

Prvi simptomi trovanja javljaju se nakon 30 minuta, ali može da se desi da se pojave čak nekoliko dana nakon uzimanja pokvarene hrane. Znaci su najčešće mučnina, povraćanje, učestale stolice, bolovi i grčevi u stomaku, glavobolja, povišena temperatura i malaksalost. Ukoliko su tegobe izražene, znači da je nastupilo teško trovanje koje zahteva hospitalizaciju.

- Učestale tečne stolice i povraćanje mogu dovesti do velikog gubitka tečnosti i elektrolita - objašnjava doktorka Maris. - Teža klinička slika podrazumeva da je došlo do dehidratacije, koja se manifestuje suvim ustima, suvim jezikom koji je obložen belim naslagama, tamnijom mokraćom i ubrzanim radom srca.

Terapija podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita putem oralnih rastvora, dok je u slučaju težih oboljenja, potrebno primeniti intravensku terapiju. Ne savetuje se uzimanje antibiotika za virusne infekcije, jer antibiotici ne deluju na viruse.

- Kada su u pitanju bakterijske infekcije, antibiotici se koriste u strogo kontrolisanim uslovima - kaže dr Maris. - Daju se osobama koji imaju težu kliničku sliku, najčešće odojčadi i maloj deci, osobama starije životne dobi koje imaju neko hronično oboljenje, kao i osobama sa oslabljenim imunitetom. U drugim slučajevima se ne preporučuje uzimanje antibiotika, jer se na taj način produžava trajanje kliničke slike i izlučivanje uzročnika iz organizma.

Koliko će trovanje biti teško, zavisi od količine unetih toksina, vrste mikroorganizama, ali i osetljivosti organizma. Korisno je uzimanje probiotika, jer korisne bakterije koje regulišu crevnu floru, skraćuju trajanje bolesti i izlučivanje uzročnika putem stolice. Do prestanka bolesti, ali i nekoliko dana nakon toga, preporučuje se laganija ishrana.

KAKO DA SE ZAŠTITITE

Najvažnija preventivna mera je dobro pranje ruku i pribora za obradu namirnica, radnih površina na kojima se sprema hrana i održavanje čistoće posuđa. Hranu treba termički obraditi na temperaturi iznad 70 C, konzumirati u roku od dva sata nakon pripreme ili je čuvati u frižideru na temperaturi ispod osam stepeni Celzijusa.

Koristite higijenski ispravne i pregledane namirnice koje imaju deklaraciju. Prilikom kupovine namirnica potrebno je kontrolisati izgled, rok upotrebe i način čuvanja. Proizvodi od mesa i mleka treba da se kupuju samo ako su u rashladnim vitrinama. Ako jedete jaja, trebalo bi da budu dobro pečena ili kuvana, a voće i povrće pre upotrebe detaljno operite.