Tema koja je uvek aktuelna je svakako tema srpskog jezika i, nekima se čini, stalne promene pravopisa i uvođenja novih pravila i dubleta. Zašto se pravopis menja tako brzo i šta to govori o jeziku rekli su za TV Pink prof. dr Sveta Tanasić, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU i Svetlana Šetaović Dimitrijević iz Instituta za književnost i umetnost.
Prof. dr Tanasić podsetio je da svako vreme donosi nove promene u jeziku, nove izmene, nova pravila ali i nove problem. Jezik, kako je istakao, objedinjuje narod i ne poznaje političke granice i slobodno se može nazvati “domovinom”.
- Nekada ni uz napore sila jezik nije mogao biti promenjen, a imali smo slučajeva kada je to pokušavano. Jezik je domovina jer je i najveća riznica stvaralaštva jednog naroda, riznica njegove istorije – istakao je dr Tanasić.
Prof. Dimitrijević istakla je na samom početku da Srbiji nedostaje kultura kolektivnog pamćenja.
- Ova godina je u znaku 230 godina od rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, iako taj jubilej nije dovoljno obeležen i nije obeležen kako dolikuje - rekla je Dimitrijević.
Foto: TV Pink
Dr Tanasić smatra da Vuka Karadžića svako treba da se seća ne samo na godišnjicu rođenja ili smrti, već tokom cele godine.
- Srpski jezik kao materijalni je osnova za razvoj svakog deteta i to treba da shvati svaki roditelj. Strani jezici koji se pored maternjeg uče samo su doprinos više. Srpski jezik se, ipak, za učenje stranog mora odlično poznavati. Ako se ne poznaje dovoljno, meša se sa stranim jezicima. Naš maternji jezik ima na stotine lepih reči za jednu stranu reč i nema potrebe koristiti tuđice i izjednačavati maternji jezik sa stranim – rekao je Tansić.
Foto: TV Pink
Prof. Dimitrijević je podsetila da pravopis prati tokove jezika, te da je normalno da se konstantno menja. U srpskom danas postoji veći upliv anglicizama i drugih stranih jezika, pa postoji potreba da se neki termini danas menjaju. S druge strane, pismo i jezik moramo zaštititi sistemski, kroz obrazovanje, javne nastupe i delatnost – rekla je Dimitrijević.
Prof. Tanasić istakao je da nijedan jezik nije siromašan ako ga poznajemo dovoljno, te da će jezik postojati dokle god postoji narod i obrnuto.
