Mikelanđelov Mojsije nalazi se u Rimu, u Bazilici Svetog Petra u lancima, a mnogi i ne znaju da je odlivak te skuplture smešten u dvorište u Birčaninovoj 21. Zaslužan za to što se odlivak dela bez kog je istorija umetnosti teško zamisliva našao na Senjaku je srpski pravnik i političar s prelaza iz 19. u 20. vek Vojislav Veljković. O beogradskom Mojsiju govorilo se i ranije, ali je pažnju na ovu statuu ponovo skrenula ljubiteljka umetnosti Tamara Ristić objavom koja se brzo proširila društvenim mrežama.

- Naletela sam zimus na članak o porodici Veljković. Delovali su mi interesantno i počela sam da tražim više informacija o njima, pa sam tako saznala sa skulpturu Mojsija. Kada je došlo lepše vreme želela sam da odem da je vidim i uživo. To iskustvo sam podelila na Fejsbuku, ali nisam očekivala da će da privuče toliku pažnju - kaže Tamara Ristić.

Mikelanđelo je Mojsija radio 40 godina za nedovršenu grobnicu Julija II, uglednog pape i mecene iz doba renesanse. Ako bi nekim nesrećnim slučajem originalna mermerna skulptura bila oštećena, tačne mere za restauraciju bile bi uzete sa odlivka donetog u Beograd između dva svetska rata. Za odlivak Mojsija u bronzi, veruje se jedini u svetu, Vojislav Veljković je tridesetih godina tražio i dobio dozvolu tadašnjeg pape, ali uz uslov da podigne adekvatnu građevinu za njegovo čuvanje. "Podići posebno zdanje sa klimatizacijom koja će sprečavati da bronza‚ radi makar i jedan milimetar u sto godina" bio je uslov da bi Veljković uopšte mogao da kupi pravo da odlije Mojsija i još neke Mikelanđelove manje poznate skulpture.

Na postamentu odlivka vidi se žig poznate livnice Sus Frer, koji označava da je Mojsije izliven u Parizu.

Vojislav Veljković bio je sekretar kralja Aleksandra Obrenovića, profesor prava na Beogradskoj velikoj školi, ministar finansija... Doktorirao je na Sorboni, a u Parizu se družio sa umetnicima i kolekcionarima i još onda je počeo da prikuplja dela za kolekciju. Kada je umro, njegov brat Jovan otvorio je "Museo", prvi privatni muzej u ovom delu Evrope. U tom muzeju čuvale su se umetnine koje je Veljković za života sakupio. Veljkovićeva bogata kolekcija je nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana i velikom broju umetnina ni danas nije moguće ući u trag. Odlivci Mikelanđelovih skupltura spaseni su tako što su posle rata dati na čuvanje u radionicu vajara Tome Rosandića, odakle se razvio i vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti. Odlivci se koriste danas u nastavi na FLU, za koju su izuzetno važni.

Rogovi nastali greškom

Mojsije je u sedećem položaju visok tri metra, a kada bi "ustao" bio bi visok pet metara, a na glavi ima rogove. Biblijski lik je u Mikelanđelovoj verziji dobio rogove zbog greške u prevodu u Bibliji koju je umetnik koristio, gde je pridev coronatus, koji znači "obasjan suncem, okrunjen božanskom svetlošću", preveden kao cornitus, što znači "rogat".

Deo šire zbirke

Na Fakultetu likovnih umetnosti, osim bronzanog odlivka Mojsija, mogu se videti i odlivci Mikelanđelovih ruku, njegovih skulptura Dan i Rob, kao i njegove Madona. Kolekcija sadrži i odlivke statua rađenih tokom različitih vremenskih perioda, poput Asirske lavice ili Falkoneove Kupačice.