separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

region

Splićanka poručila svojim sugrađanima huliganima: U Beogradu ne da se nismo nagutali vode iz Dunava nego su nas častili i nazdravljali s nama (FOTO)


Nakon nemilih scena u centru Splita i grubih komentara, usledio je tekst hrvatske voditeljke Nine.


Slučaj napada hrvatskih huligana na vaterpoliste "Crvene zvezde" u centru Splita i dalje je glavna tema regionanih medija. Nakon ovog događaja su usledile brojne reakcije lokalnih zvaničnika od kojih se posebno izdvojila ona koju je uputio splitski gradski poslanik Martin Pauk. On je u svojoj izjavi poručio da "sada Delije mogu da pričaju kakvo je more u februaru".

Hrvatska radijska voditeljka Nina Slišković Goleš napisala je tekst kao odgovor Martinu Pauku, a koji je privukao veliku pažnju javnosti kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji, prenosi Ruzruzmarin.com.

Prenosimo tekst u celosti

- Zamisli, doživela sam Beograd u februaru, a nisam na vlastitoj koži osetila kakva je temperatura Dunava u to doba godine. Očito je to ovih dana jedna priča iz rubrike "verovali ili ne". I to ne da sam ga doživela sama, doživelo ga je nas četvoro glasnih Dalmatinaca, koje teško da bi po bilo čemu mogao svrstati u neprimetnu kategoriju ljudi. Još teže bi nas bilo smestiti među ljude koji su se i po čemu trudili biti "low profile" u tuđoj zemlji, nemojmo se lagati.

Zamisli, nas četvoro grlatih i glasnih smo celo to putovanje pričali glasnim hrvatskim jezikom, ili ako hoćeš još preciznije; dalmatinskim naglaskom kojeg iz nas nije preterano iskorenilo ni deset godina zagrebačkog života, a kamoli par dana putovanja u Beograd. Smejali smo se tih dana još glasnije nego što smo pričali. Gde god smo se pojavili naš prijatelj Bojan je rasuo sav svoj muzički talent pred nepoznate ljude pevajući punim glasom i još punijim srcem kakvog Olivera, Mišu ili klape. Dragojevića, da se razumemo.

Zamisli, neokrznuti, netaknuti i bez krivog pogleda smo preživeli čak nekoliko dana Beograda, sa vidljivim obeležjima odakle smo i čiji smo, ni čuti nas nisi trebao, sigurno si mogao primetiti naš crveni automobil sa splitskim registarskim tablicama kako provocira ulicama Beograda. Danima smo se mi tako vozikali, a da nismo pribegli onoj tradiciji vešanja grba fudbalskog kluba grada u koji si došao o retrovizor, ili postavljanje šala sa simbolima tog istog kluba pod zadnju šoferšajbnu.

Neopterećeni mržnjom i idejom da bi naš auto ikome mogao da smeta parkirali smo gde smo stigli i kad smo stigli, pa se na kraju vratili kući sa istim autom sa kakvim smo od kuće i krenuli. A da budem baš maksimalno iskrena, čini mi se da su i po beogradskim ulicama baš zahvaljujući tim tablicama imali malo više razumevanja za naša brljanja u saobraćaju i pogrešne trake.

Zamisli, nas četvoro grlatih i glasnih Dalmatinaca u Beogradu ne da nismo plivali Dunavom u februaru, nego su Beograđani sa nama po ulicama i restoranima u glas pevali, naše pesme, ako baš insistiraš na ovoj naše i vaše strogoj i jasnoj podeli.

Ne da se nismo nagutali vode iz Dunava u februaru nego su nas Beograđani oduševljeno častili i nazdravljali s nama. Ne da nismo okusili sav spektar mržnje koju ljudsko biće može proizvesti ni iz čega, već smo se naslušali razgaljenih priča i pričica, uspomena na neka očigledno lepša vremena, slušali smo o ljubavi i iz očiju im čitali nostalgiju, prepoznavali smo se po srcima, a ne po obeležjima, jezicima i geografskim širinama. Rušili smo emocijama geografske granice.

I zato mi nemoj ni pokušati da prodaš priču o tome kako svetom treba hodati u strahu i jeftinim kamuflažama skrivati ko si. Pogotovo mi nemoj nalaziti opravdanja za mržnju i nasilje, jer krenemo li iti jedan korak tim putem, bojim se da će više teško biti postaviti ikakve granice. Budala ima svugde, bez obzira na koordinate i nacionalne pripadnosti, opravdanja za nasilje ne bi trebalo biti nigde.

Nemoj mi meriti svet koji je i moj svojim dvostrukim merilima. Nemoj me uveravati kako je sedenje na kafi na splitskoj Rivi u trenerci sa grbom kluba za koji igraš provokacija, a da je hodanje svetom, Evropom ili ako baš hoćeš nešto svežiju uspomenu – Rusijom, u kockicama od glave do pete, pitanje zdravog sportskog duha.

Nemoj mi od sporta stvarati prvu crtu bojišta. Nemoj mi prodavati nasilje pod "takav mentalitet" krinke. Na kraju, nemoj mi slati u svet poruku o mom gradu čije su me ulice odgajile i poslale dalje u taj isti svet, kao o gradu zadojenom mržnjom, kad je on toliko više od toga.

Ne tražim da zauzmeš pravu stranu istorije, razuma ili ljubavi ako baš hoćeš, ne mogu očekivati da smo svi na toj istoj strani, ali mogu staviti svoj potpis pod izjavu kako je Split mnogo više od mržnje koja se razlila po Rivi, i svega što smo čuli i videli nakon toga. Pa evo, stavljam ga.

Moj Split je mnogo više od ove mrziteljske razglednice poslate u svet. Nadam se da ćete imati priliku iskusiti to - napisala je ona.

Podsećamo, tokom vikenda vaterpolisti "Crvene zvezde" su napadnuti u centru Splita od strane huligana, što je uznemirilo javnost u Srbiji i celom regionu.

Hrvatski huligani su napali vaterpoliste "Crvene zvezde" dok su šetali splitskom rivom. Oni su nosili trenerke sa klupskim obeležjima, što je pojedincima očigledno zasmetalo.

Nekoliko huligana je presrelo Beograđane i napalo ih. Trojica su se spasili begom, a četvrti je nakon nekoliko primijenih udaraca sam skočio u more.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti