Evropska banka za obnovu i razvoj povećala je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu sa 2,9 odsto, iz maja, na 4,2 odsto.

Prethodno je EBRD u maju predvidela da će ekonomski rast Srbije u ovoj godini iznositi 2,9 odsto, a 3,5 odsto u 2019. godini.

Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao, Srbija se prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, po rastu BDP našla među tri trenutno najbrže rastuće evropske ekonomije.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,8 odsto u drugom kvartalu 2018. u odnosu na uporedno tromesečje prošle godine, saopštio je ranije Republički zavod za statistiku.

BDP je u drugom kvartalu, prema desezoniraim podacima, porastao za 0,8 procenata u odnosu na prethodni kvartal.

Miladin Kovačević, ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku pre dva meseca predvideo je da će verovatno cela godina, kada je reč o rastu BDP, biti rekodna. On je tada izjavio da bismo mogli očekivati da će se godina završiti sa blizu četiri odsto rasta.

Srbija je, kako je podsetio predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, po rastu BDP na drugom mestu u Evropi u drugom kvartalu, odmah iza Poljske, a deli treće mesto sa Mađarskom, kada je u pitanju prvo polugodište 2018. godine, posle Irske i Poljske.

Ponovio je da Srbija ima suficit u budžetu, a da će udeo javnog duga u BDP-u do kraja godine biti ispod 50 odsto.

Ovim je promenjeno dugogodišnje stanje u kom je sprska privreda godinama imala deficit u budžetu. Ne samo da je deficit smanjen, već u periodu jun-jul imamo suficit u budžetu 49,1 milijardi dinara, a bio je predviđen suficit od 16,7 milijardi dinara.

Uz smanjenu nezaposlenost, imamo treći rast u Evropi, a samo su Irska i Poljska ispred Srbije, podvukao je predsednik i dodao da je ponosan zbog tih rezultata.

Inače, predsednik Vučić je još 2016. godine obećao da će rast privrede u Srbiji odnosno BDP iznositi 4 odsto, kao i da će to dovesti zemlju u prve dve ili tri države u Evropi, po stopi rasta.

I u ekspozeu koji je predstavio ključni elementi su bili ekonomske reforme, pre svega rast BDP i nova radna mesta i smanjenje deficita.

Ne samo da je ispunjen, čak i više rast BDP već je i nazaposlenost daleko manja, a umesto deficita koji je Srbija godinama kao po pravilu imala i time se dodatno zaduživala sada je ostvaren suficit, što je omogućilo da se plaćaju i smanjuju sve obaveze nastale prethodih godina.