U poslednje tri godine od kada je uvedeno obavezno markiranje goriva u republički budžet slilo se oko 125 miliona evra, a dnevne potrebe goriva na tržištu Srbije su 10.000 tona.
O tome kakav je kvalitet goriva koje sipamo na benzinskim pumpama za Pink su govorili republički tržišni inspektor Slaviša Petković i generalni sekretar Udruženja naftnih komanija Srbije Tomislav Mićović.
Petković je istakao da je od uvođenja obaveznog markiranja i monitoringa gorivo u Srbiji kontrolisanog kvaliteta.
- Sada uzimamo 3.700 uzoraka svake godine svih derivata dostupnih potrošačima. Imamo ograničen broj negativnih rezultata. Za prvih osam meseci samo 47 negativnih rezultata, i to su mala odstupanja koja se odnose na manipulativne greške - rekao je Petković.
Foto: Printscreen
Na pitanje o nedozvoljenom mešanju dizela i baznog ulja - proizvoda koji se koristi kao industrijska sirovina za proizvodnju mašinskog ulja i u proizvodnji maziva uopšte, on je istakao da takva vrsta zloupotrebe na pumpama nije zabeležena.
Lake frakcije baznog ulja su slične dizelu, te je tu prepoznata mogućnost za mešanje i zloupotrebu. Ta mešavina se prodavala alternativnim putevima, ali je 2016. donet poseban zaključak i do tada je uvezeno duplo manje baznog ulja.
Generalni sekretar Udruženja naftnih komanija Srbije Tomislav Mićović je rekao da se to gorivo našlo u kanalu koji se ne kontroliše intenzivno, u veleprodaji - transportna industrija, poljoprivreda, građevina…
Kada je reč o ceni Mićović ističe da ona najviše zavisi od državnog zahvatanja, odnosno od iznosa akcize i naknade za obavezne reserve. On je objasnio da je državno zahvatanje 65 odsto, te da bi sa makednoskim akcizama cene u Srbiji bile i manje.
Na cenu utiče i obaveza države da obezbedni oobavezne reserve, koje su u zemljama regiona formirane.
