EPS je, kako kaže, uspeo da obezbedi dovoljno struje i za garantnovano i komercijalno snabdevanje.

"Hidroelektrane su manje proizvele nego što se očekivalo zbog smanjenih dotoka na našim rekama, na Dunavu na Djerdapu i na Drini na Bajnoj Bašti, pa je samim tim bila i manja proizvodnja", rekao je on.

Bazmarević je naglasio da u sušnim periodima glavni teret ponesu rudnici - dva naša najveća basena kolubarski i kostolački i termolektrane.

Prema njegovim rečima, za jedan kilovat struje treba da iskopamo kilogram i po uglja, a od početka godine smo proizvelioko 17 milijardi kilovat časova struje.

Podsetio je da su naše glavne hidroeletrane Djerdap 1 i 2 i Bajina Bašta.

DINAR STABILAN! Kurs 119,4624 dinara

"Da bi Đeradap radi normalno potreban je protok od oko 9.000 kubika u sekdundi, što je obično na proleće, ali leti nema takvih protoka. Prošle godine je u prvih osam meseci prosečan protok bio 6.500 kubika, a u istom periodu ove godine oko 4.500 kubika. Na Bajinoj Bašti je bilo 420 kubika u prvih osam meseci prošle godine, a ove oko 250 kubika.

Ističe Bezmarević da je u sušnim periodima uvoz struje poslednja opcija i da ga ove godine nije ni bilo.

"Mi smo jedna od retkih zemalja u regionu koja nije imala uvoz struje već smo izvozili", naveo je on dodajući da smo izvozili struju u Albaniju, Makedoniju, BiH, Hrvatsku i druge zemlje u regionu, pošto je svuda bila suša.

Bezmarević kaže da su i male hidroelektrane manje imale za 21 odsto manju proizvodnju struju zbog suše.

EPS planira da uloži oko 500 milona evra do 2025. u hidroeletkrane, u revitalizaciju starih i izgradnju novih, a Bezmarević dodaje da je već urađena revitalizaicija Bajine Bašte, Djerdap 1 je pri kraju, uskoro će početi Djerdap 2, a u toku je revitalizacija na Malom Zvorniku.