Predstavnici grčkih poverilaca nastaviće u Atini pregovore o daljem rezanju troškova te zemlje, saopštili su evropski zvaničnici i potvrdili da je Grčka prošle godine ostvarila znatno veće budžetske prihode od planiranih.
Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da bi pregovori trebalo da se nastave u utorak i da traju nekoliko dana, sa ciljem da se dogovor postigne "što pre". To bi trebalo da otvori put za dalje pregovore o smanjenu grčkog duga, koji trenutno iznosi 179 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Grčka je već pristala da dodatno smanji penzije u 2019. godini i da drastično proširi poresku osnovu u 2020. godini tako što će sniziti trenutnu granicu za oslobađanje od poreza. Očekuje se da u fokusu predstojećih pregovora budu konačni detalji tih mera, kojima bi trebalo da se uštedi oko 3,6 milijardi evra. Šinas je takođe rekao da je Evrostat, statistička agencija EU, potvrdio da su grčki budžetski prihodi u 2016. godini daleko premašili predviđanja.
Kada se ne računaju troškovi servisiranja duga, Grčka je prošle godine ostvarila budžetski suficit od 3,9 odsto BDP-a, dok je suficit bio 4,2 odsto BDP-a ako se u obzir uzmu uslovi za program pomoći. Početni cilj od 0,5 odsto BDP-a daleko je premašen u oba slučaja. Šinas je rekao da grčki suficit "potvrđuje trendove o kojima (Evropska) komisija izveštava već neko vreme" i izrazio uverenje da Grčka može da ostvari planirane budžetske ciljeve u 2017. i 2018. godini. Aktuelni treći program pomoći koji je grčka levičarska vlada prihvatila 2015. godine, ističe sredinom 2018. godine i očekuje se da Grčka posle toga ponovo dobije mogućnost pristupa međunarodnom tržištu obveznica. Grčka zavisi od međunarodne pomoći od 2010. godine i da bi dobila sredstva morala je u više navrata da smanji plate i poveća poreze tokom prethodnih sedam godina. Produbljena recesija izbrisala je četvrtinu privrede, a svaki četvrti zaposleni ostao je bez posla.
