Dan je obeležen specijalnom izložbom radova studenata Arhitektonskog fakulteta koja je posvećena mogućim dizajnerskim rešenjima za obnovu kompleksa Beogradskog sajma čijom realizacijom bi ovo zdanje u priobalju reke Save potvrdilo status važnog generatora međunarodne i regionalne privredne saradnje i razvoja, kao i njegov značaj za doprinos turizmu glavnog grada naročito tokom održavanja sajamskih manifestacija kada Beograd postaje stecište najvažnijih ekonomskih dešavanja u regionu. Izložba “Pristupačni grad” nudi i urbana rešenja za posetioce pešake, korisnike javnog prevoza, ali i bicikliste.

Inače Beogradski sajam kao predvodnik sajamske industrije u ovom delu Evrope već 62 godine ponosni je član Međunarodne unije sajmova (UFI) i svojom osnovnom delatnošću u velikoj meri doprinosi razmeni znanja, porastu produktivnosti, stvaranju novih radnih mesta, ekonomskom razvoju i ulaganju u infrastrukturu, te privlačenju investicija u našu zemlju.

Prema istraživanju Ekonomskom institutu iz Beograda ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskog sajma u analiziranoj 2016. godini procenjeni su na 12,7 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga, i na četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti. Pokazalo se i da Sajam, koji inače ima 180 zaposlenih, dodatno angažuje 1.724 radnika i time obezbeđuje preko 2,4 milijarde dinara ukupnih poreskih prihoda.

Istraživanje je pokazalo i da se svaki dinar zarađen pod kupolama Beogradskog sajma u ekonomiji grada i Republike uvećava još 2,3 puta, dok se u slučaju samog preduzeća Beogradski sajam ovaj efekat na nacionalnu ekonomiju uvećava čak 11 puta. Takođe podaci govore da na sajmovima najveću korist imaju upravo izlagači, jer im se svaki evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća dva puta, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan. I ne samo to. Tokom 2016. godine sajamske izložbe privukle su u Beograd i njegove hotele gotovo 50.000 stranih i 20.000 domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko jedne milijarde dinara. Istraživanje je iznedrilo i gotovo neverovatan podatak da je relativni doprinos Beogradskog sajma srpskom BDP-u neuporedivo veći od doprinosa bilo kog grandioznog nemačkog sajma nemačkom BDP-u.

Prošle godine na Beogradskom sajmu održano je preko 40 sajmova. Bilo je 2.000 direktnih izlagača i suizlagača i to iz 40 zemalja, registrovano je 730.000 posetilaca, a ukupan poslovni učinak iznosio je 275 milijardi evra.

Inače Peti jun kao Svetski dan sajamske industrije obeležavaju svi značajni sajmovi u svetu, a povodom današnje proslave Pošta Srbije izdala je ekskluzivnu ograničenu seriju specijalne poštanske marke posvećene Beogradskom sajmu.