Narodna banka Srbije zabranila je bankama da gotovinske (keš) i potrošačke kredite odobravaju kao do sada na deset ili čak 12 godina.
Tako je od 1. januara maksimalan rok otplate skraćen na osam godina (96 meseci), u 2020. to će biti sedam godina (84 meseca), dok će 2021. ove vrste zajmova moći da se odobravaju na najviše šest godina (72 meseca).
Kako je za Srpski telegraf objasnila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, ovu meru centralna banka je donela iz predostrožnosti.
- Kreditni rast je uslov privrednog rasta. Ali je za nas zdrav i održiv privredni rast uslov svih uslova. Zato smo doneli odluku koja postepeno ograničava rokove nenamenskih i neobezbeđenih kredita. To je mera odgovornosti svih nas za održavanje uspostavljene stabilnosti - naglasila je Tabakovićeva i napomenula da nije reč o zabranama, već da banke mogu da nastave da odobravaju kredite po rokovima dužim od osam godina, ali će same morati da preuzmu odgovornost za to.
Praktično, to znači da će banka, ako u toku ove godine odobri potrošački ili gotovinski kredit s rokom otplate dužim od osam godina, morati da umanji svoj kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice sve do konačne otplate zajma.
Rata najviše 60 odsto plate
NBS je uvela i meru kojom je ograničila ukupnu mesečnu zaduženost na maksimalnih 60 odsto od visine plate ili penzije. Znači, ako neko ima platu od 50.000 dinara, rata ne može da prelazi 30.000 dinara, i to pod uslovom da klijent nema kreditne kartice ili dozvoljeni minus.
Podaci Udruženja banaka iz novembra 2018. pokazuju da je dug stanovništva za gotovinske, refinansirajuće i potrošačke kredite iznosio čak 500 milijardi dinara, čime su ti zajmovi pretekli stambene, u koje je plasirano oko 400 milijardi dinara. Istovremeno, banke su produžile rok otplate dinarskih kredita na deset i 12 godina. To je bio signal za uzbunu i NBS je reagovala da ne bi došlo do povećanja teško naplativih kredita bez obezbeđenja.
Mada na prvi pogled izgleda da ova mera otežava položaj građanima jer duži rok otplate znači manju ratu, kada se malo bolje pogleda, vidi se da u stvari kada konačno otplate kredit oni vrate mnogo manje novca (pogledajte tabelu - na isti kredit od 600.000 dinara, sa istom kamatom, razlika je 150.000 dinara, zavisno od roka otplate).
Član Saveta guvernera NBS Miladin Kovačević potvrđuje za naš list da je razlog za ovaj potez umanjenje rizika:
- NBS preventivno reaguje da se ne bi ponovo razvijali rizici i povećavao broj nenaplativih kredita, što je zahvaljujući strategiji NBS rešeno, odnosno u najvećoj meri ublaženo. Ovaj potez je dobar za sve, i za građane i za banke. Jedino ne pogoduje špekulantima, koji veruju da na nekakvim rizičnim pozajmicama i rizičnom ponašanju mogu nešto ugrabiti.
Ova mera ne važi za stambene i auto kredite.
