Stričević je 2002. godine uvučen u sektu. Vrbovan je preko Intereneta, putem četa.

- Sa pripdanicima sekte sam stupio u kontakt kada sam imamo 12 godina. Tada nisu postojale društvene mreže, ali su postojali četovi na kojima su se ljudi okupljali. Naleteo na čoveka koji mi je delovao zanimljivo, nastavili smo da pričamo, razgovorali smo nedeljama, pričali smo o različitim temama…Dobio sam neko neverovatno poverenje u tog čoveka iako nisam znao ko je, ta osoba je za mene bila sa mo jedno slovo na ekranu. Kako smo ulazili dublje u komunikaciju imao sam sve više povrenja da toj osobi poverim neke stvari sa kojima sam se suočavao. Sticajem nesrećnih okolnosti ja sam se u tom trenutku suočavao sa previše stvari za jedno dete od 12 godina - gubitak bliske osobe iz porodice . Zadesila nas je teška porodična tragedija i svi smo prolazili kroz to. Bila je to smrt bliske rođake koja je imala baš 12 godina, taj slučaj nikada nije bio rešen, razarao je našu porodicu iznutra. Roditelji su postali previše posesivni pazili su na svaki moj pokret, strahovali za moju bezbednost, a istovremeno se povlačili u svoj bol. Nedostatak komunikacije i bol su me naterali da se poverim nekome ko nije iz kruga porodice i drugara koje sam viđao - priseća se Stričević.

On je gostujući u emisji “Pravac” obasnio da su pripadnici sekte imali direktan pristup.

- Zabluda je da samo ranjiva deca upadnu u to ili neko ko je psihički labilniji. Tada se crkva koristila kao oružje prilaza. Pitao me je zašto bog nije spasio moju sestru koja je bila dobra i nije zaslužila da umre? - dodao je Stričević.

Poverenje se gradilo nedeljama i u početku od njega nisu ništa zahtevali.

- Na kraju su mi tražili da žrtvujem rođaka. Korišćena je terminologija koju sam teško mogao da razumem - treba ga osloboditi bola i stresa i vratiti ga gospodaru. Bez obzira koliko sam želeo da napredujem i zadobijem još poverenja i pažnje, uplašio sam se i nisam mogao to da učinim - dodaje Stričević, koji smatra da je to bio prelomni trenutak da se izuvče iz kandži sekte.

Zoran Luković, član Evropske ferederacije za praćenje rada sekti ukazuje da je opasnost u novim i najnovijim duhovnim pravcima čija je taktika drugačija.

- Ponašaju se tako da nam pomažu da budemo bolji vernici, bez obzira na religiju. Više ne napadaju veru, već nam navodono pomažu da budemo bolji vernici. Takođe nas uče kako da mi budemo učitelji duhovnosti, da bi mogli da pomognemo drugima - rekao je Luković gostujući u emisji “Pravac”.

Kako je objasnio, oni tragom ljudskih potreba privlače svoje sledbenike.

- Najčešće teme kojima privlače sledbenike su bolest, usamljenosti i potreba za afimacijom. U poslednih 10 do 15 godina ova pojava je u narastanju - istakao je Luković i dodao da je sekte karakteristična kameleonska prilagodljivost.

On je ukazao da je sekta je svaka socijlana grupa koja, bez obzira na način registracije, organizacije ili broj članova, vrši prevaranu zloupotrebu stanja, neznanja ili situacije slabosti pojedinca dovodeći ga do stanja fizičke, psihičke ili materijalne iscrpljenosti.

- To ne mora biti grupa, to može biti pojedinac. Zbog toga se sve češće govori o sektno delovanju. Potrebno je mnogo više više pažnje i opreza - istakao je Luković.