Skupština Srbije usvojila je danas Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kojim se stvaraju uslovi za efikasnije sprovodenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će, kako se očekuje, doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.
Ovim zakonom se vrši nadogradnja postojećeg sistema definisanog Zakonom o vanrednim situacijama i otklanja ono što je u praksi pokazalo nedovoljno efikasno.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je tokom rasprave da je procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja izradio izuzetno mali broj jedinica lokalnih samouprava i privrednih društava.
Kao ključno obeležje zakona, Stefanović je naveo stavljanje preventive u prvi plan, a pažljivo su, kaže, razrađena i planska dokumenta u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.
Stefanović kaže da je data mogućnost, u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova, da ih Republički štab za vanredne situacije raspusti i uspostavi hitne vanredne štabove.
Rešenja su uglavnom oslonjena na postojeća, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo kao nefunkcionalno.
Sistem reagovanja u vanrednim situacijama našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014.godine. Poplavama su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi u 119 opština centralne i zapadne Srbije, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, što čini više od četiri odsto BDP-a.
