Zoran Milićević, kome je prošle godine ugrađeno veštačko srce čiji je vek trajanja ograničen, svaki dan provodi u iščekivanju poziva za transplantaciju.
- Veštačko srce je bio jedeni način da mi se kupi vreme do transplantacije pravog srca. Svaki put kada mi telefoin zazvoni pomislim - to je taj poziv - kaže Milićević za Novo jutro ne krijući da je izuzetno teško živeti u iščekivanju. Kako kaže, život sa veštačkim srcem nije lak.
Aparat težak sedam kilograma potrebno je stalno nositi sa sobom, brinuti se o bateriji, pritisku, punjaču…
- Život nije lak, jer gde gpod krenem moram da nosim aparat sa sobom, misli se o baterijama, aparat je težak sedam kilograma. Adapteri, punjači…Kada šetam može biti mobilan.
Foto: RTV Pink
Prof. dr Miljko Ristić, koordinator za transplantaciju srca i razvoj kardiohirurgije, navodi da je Zoran jedan od 1.800 pacijenata kojima je u svetu ugrađeno vešatčko srce, čime se Srbija svrstala u sam vrh svetske kardiohirurgije.
- Veštačko srce nije predvidjeno za dugotrajno korišćenje, ono ima neki svoj vek trajanja To je zapravo most dok se ne dobije odgovarajući organ - naveo je Ristić i dodao da je broj transplantcaija u blagom porastu.
Kako kaže, zakon kojim je ova oblast regulisana u Srbiji i u drugim zemljama je isti i ne postoji mogućnost da se nekome narediti da donira svoje organe ili članova porodice.
- Prema statistici u svetu godišnje između 4.500 i 5000 pacijanata dobija srce. Međutim, taj broj se smanjio na 3.500, a potrebe su mnogo veće - čak 50.000 - dodao je Ristić.
On je ukazao da najveći broj donora dolazi iz Beograda, te da je neophodno animirati lekare iz unutrašnjosti Srbije.
