Francuski predsednik Emanuel Makron poželeo je da tokom svoje prve posete Srbiji oda počast baš njoj, srpskoj heroini, koja je personifikacija učešća svih naših žena u ratovima kao ratnika, dobrovoljaca, medicinskih radnika – Milunki Savić.

Milunka Savić, ćerka Radenka i Milice, rođena je 1889. u selu Koprivnici kod Raške. Bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske “Knjaz Mihailo” i žena s najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.

Iako lepotica, Milunka nije bila zainteresovana za udaju. Naime, nakon objavljivanja Ukaza o mobilizaciji 30. septembra/3. oktobra 1912. godine, odlučila je da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savić.

Učestvovala je i borila se preobučena kao muškarac u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine. Godinu dana kasnije, nakon ranjavanja u Bregalničkoj bici, bolničko osoblje je otkrilo njen pol.

Prijavila se kao dobrovoljac i u Prvi svetski rat. Istakla se kao bombaš u Kolubarskoj bici. Za višestruko herojstvo u ovoj bici nagrađena je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Teško je ranjena u glavu, 1915. godine u Makedoniji. Posle nekoliko meseci oporavka, vratila se na Solunski front.

Dobila je brojna odlikovanja i dva francuska ordena Legije časti. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Milunka se nije školovala, bila je samouka, a pre rata je radila kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi u Bosni i Hercegovini.

Za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara udala se tokom 1922. godine. Dve godine kasnije dobili su ćerku Milenu.

Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis.

Nakon što je Veljko premešten u poštu Banjaluke, brak je ugašen.

Od države je dobila imanje u Stepanovićevu, gde je živela sa sestrom i podizala decu. Nakon odlaska u Beograd, mesecima je tražila posao. Na inicijativu saboraca, zaposlena je kao čistačica kancelarije direktora u Hipotekarnoj banci. Penziju je stekla radeći, a odbila je preseljenje u Francusku i njihovu penziju.

Uspela je da iškoluje i odgoji tridesetoro dece iz svog rodnog sela. Bila je poštovana širom Evrope.

Tokom Drugog svetskog rata, Milunka je upravljala malom bolnicom na Voždovcu. Zbog iste je uhapšena od strane Nedićeve policije i provela je šest meseci u logoru Banjica.

Vlast joj je 1945. godine dodelila penziju.

Doživela je tri moždana udara i preminula je u svom stanu 05. oktobra 1973. godine.

Posmrtni ostaci ratne veteranke Milunke Savić pohranjeni su 2013. godine u Aleji velikana u Beogradu, 40 godina nakon njene smrti, uz prisustvo državnog vrha Srbije, članova porodice, više od stotinu građana i pesmu "Tamo daleko".

Pročitajte još: MAKRON STIŽE U SRBIJU! Ovo su svi detalji posete francuskog predsednika: Glavna tema biće EU, lideri će šetati Kalemegdanom i položiti cveće na grob Milunke Savić