AKTUELNO

Nevreme koje je pre dva dana zahvatilo područje Slovenije i Hrvatske, iznenadilo je stanovnike ovih zemalja pošto je praktično započelo iz "vedra neba".

Prema izjavama pojedinaca, vedar, topao i sunčan letnji dan odjednom je zamenila oluja koja je praćena gradom veličine pomorandže, olujnim vetrom, a prema izveštaju koji je objavio Istra.met, specijalizovani portal za praćenje vremena, za samo dva sata je registrovano čak 5.000 munja. Ono što posebno isteresuje sve nas jeste da li takav scenario očekuje i područje Srbije.

O tome kako je i zbog čega došlo do oluje koja je napravila veliku materijalnu štetu na područjima Slovenije i Hrvatske, kao i da li Srbiji preti realna opasnost od „nevremena iz vedra neba“ Blic je razgovarao sa Markom Čubrilom, profesorom geografije iz Novog Sada i velikim zaljubljenikom u meterologiju, čije su se vremenske prognoze pokazile kao najtačnije i najpreciznije.

Prema njegovim rečima, do oluje iznad Slovenije je došlo zbog formiranja jakih, rotirajućih vertikalnih oblaka.

- Oluja koja je pogodila Sloveniju predstavlja snažan konvektivni razvoj kumulonimbusa gde je došlo do formiranja tzv superćelijske sturkture koja predstavlja veoma snažanu oluju u kojoj se formiraju jaki, rotirajući, vertikalni, oblaci. Ovakvi sistemi su praćeni snažnim procesima kondenzacije i zaleđivanja vode kada kapi kiše dođu u deo atmosfere gde je temperatura ispod nule. Ovakve pojave se nastaju u vrlo specifičnim atmosferskim uslovima, potrebno je da se na relativno malom prostoru u isto vreme ostvari velik broj faktora nestabilnosti, uključujući velik udeo vlage u vazduhu, prisustvo "smicanja" u atmosferi, visoka temperatura prizemog sloja atmosfere – objasnio je Čubrilo.

Kako je rekao, ovakva oluja je obično praćena kišom, jakim gradom koji obiluje krupnim ledenicama i jakim udarima vetra.

- Nepogode koja prate superćelijske sisteme su najčešće praćene vrlo obilnom kišom, koja često izaziva lokalne poplave, pojavom jakog i krupnog grada/tuče, intezivnim električnim praženjenjem, prolazno olujnim i orkanskim udarima vetra, a pri jako visokim indeksima nestabilnosti iz rotirajuće oblačne strukture (mezociklona) ka zemlji se može spustiti vrtložni levak (tornado) – izjavio je dodavši, da ni Srbija leti nije imuna na ovakve pojave.

Prema njegovim predviđanjima, slična olujna pojava bi mogla da zadesi teritoriju Srbije krajem ove nedelje.

- Srbija leti nije imuna na ovakve sisteme, posebno u prvom delu leta kada je vlage u atmosferi mnogo, a kada je nivo nulte izoterme iznad koje se formiraju zrna leda/tuče relativno nizak te se oblaci lako mogu naći u toj zoni. Kasnije, tokom drugog dela leta sa zagrevanjem atmosfere u višim slojevima ta se linija podiže. Želim istaći da ovakve oluje nisu tako česte, ali uslovi za njihovu pojavu bi se nad Srbijom mogli ostvariti u nedelju posle podne i uveče (16.06.) sa približavanjem atmosferskog fronta, a uz prisutne sve pomenute indekse nestabilnosti. S obzirom na to da je atmosfera dinamičan sistem, nije moguće ni nekoliko časova unapred postaviti preciznu prognozu potencijalnog nastanka, snage i putanje ovakvih oluja, a u prilog toma ide i činjenica da se opšte upozorenje za građane SAD gde su ovakve oluje neuporedivo češće izdaje tek kada radasrki centar osmotri ovakav sistem, a posmatrači na otvorenom potvrde da je reč u potencijalno superćelijskoj ili tornadičnoj oluji- izjavio je on.

Na pitanje da li je pojava oluja karakteristična za neka određena podneblja, kaže da je ona češća u nizijama, kao i da se javljaju uglavnom u intervalu između 15 i 19 sati posle podne.

- Nema nekog pravila gde će se ovakve oluje pokrenuti i koje će predele pogoditi. Pojava tornadičnih oluja je češća u nizijama, ali superćelijski sistemi se uz povoljnije uslove mogu pokrenuti bilo gde i bilo kad, a vremenski okvir kada su najčešći je između 15 i 19 sati jer je tada atmosfera najtoplija, te je time i količina energije dostupna za ovakve sisteme i najviša. Ovakve oluje za razliku od običnih traju znatno duže (i do 5-6 sati) te time zahvataju dosta velike prostore, posebno kada su "nošene" jakim visinskim vetrom – objasnio je naš sagovornik.

#RHMZ

'