Nikada nikoga nije porađala, imala je samo iskustvo sa vežbi na fakultetu.
Nezaposlena lekarka Ivana Nikolić iz Podunavaca kod Vrnjačke Banje, porodila je pre tri noći Jasminu Drenovak iz susednog sela, koja je pokucala na vrata u tri sata iza ponoći, i rekla da se porađa.
Jasmina je u noći između četvrtka i petka, nakon što su joj se javili porođajni bolovi, mesec i po pre termina, krenula u kraljevačku bolnicu, ali samo što je iz svog Gračca ušla u susedne Podunavce, osetila je da je mališan krenuo da se rađa.
Krenula sam u bolnicu računajući da su to neki lažni bolovi. Međutim, osetila sam, i to u vožnji, da je krenuo porođaj. Setila sam se Ivane dok sam prolazila pored njene kuće, i svratila kod nje, parkirala auto i pozvonila na vrata. Porođaj, gotovo! Samo sam joj tako rekla s vrata. Ali, Ivana je odreagovala krajnje profesionalno. Jedino se malo namučila dok je bebu naterala da diše, priseća se Jasmina.
Mali Aleksandar je Jasmini peto dete.
– Stavila sam je na gumenu prostirku u sobi, navukla rukavice i čekala bebu. Srećom beba je bila okrenuta kako treba, ali vodenjak nije bio pukao, i nisam imala čime da ga probušim, pa sam se malo uplašila kako ću to učiniti, jer nikada nikog nisam porađala. Samo sam bila na vežbama iz ginekologije. Pocepala sam rukama opnu oko bebine glavice da bi mogla da diše. Pošto se porodila baš onako školski, uhvatila sam je za nogice, i malo lupkala po leđima da bi zaplakala – kaže Ivana Nikolić.
Ivana se, kako je navela, u tom trenutku osećala kao da porađa svakog dana, po nekoliko žena, i da je to bilo kao nešto što radi svakog dana.
BEZ TREME
Nisam imala tremu nijednog trenutka. Međutim, sat vremena posle toga, kada su mama i beba odvezeni u bolnicu, počele su da mi se tresu ruke i da mi klecaju kolena, jer je moglo da krene nešto loše
S. M.
