separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

GORAN VESIĆ: 'BAROKNI' BEOGRAD O KOME NEMA PUNO TRAGOVA


Odomaćilo se nekako da kažemo da smo bili pet stotina godina pod turskom vladavinom, pa smo počeli sami da verujemo u to.


Beograd je pod turskom upravom, sa prekidima, bio 285 godina, od 1521. godine kada ga je osvojio turski sultan Sulejman Veličanstveni do 1806. godine kada ga je oslobodio srpski vožd Karađorđe. U tom periodu vodilo se nekoliko važnih bitaka za Beograd, od kojih se jedna od najvećih odigrala 16. avgusta 1717. godine kada je austrijski feldmaršal Eugen Savojski sa svojom vojskom, u kojoj se borilo i šest hiljada Srba, potukao tursku vojsku. Skoro tri veka ranije, takođe u avgustu, 1456. godine, u Zemunu je umro Janjoš Hunjadi poznatiji kod nas kao Sibinjanin Janko, spasilac Beograda od Turaka. Sibinjanin Janko je nedavno tokom posete mađarskog predsednika našoj zemlji konačno dobio spomenik u Zemunu, gde je umro i koji predstavlja deo Beograda koji je spasao od Turaka. Eugen Savojski, Maksimilijan Bavarski Nikola Doksat de Morzat i ostale hrišćanske vojskovođe koje su ratovale za oslobađanje od Turaka priznanja Beograda još čekaju.

Te, 1717. godine, Beograd je branila turska posada sa oko 30 hiljada ljudi, a Eugen Savojski, verovatno najveći hrišćanski vojskovođa tog vremena, opseo je grad sa vojskom od 150 hiljada vojnika. Iako se to očekivalo, hrišćanska vojska nije uspela da zauzme brzo grad i suočila se sa zarazama zbog stajaće vode u pančevačkim ritovima, a Turci su se odlično branili. Sve se pretvorilo u dugotrajnu opsadu, a kada su se iz pravca carigradskog druma zaviorile turske zastave kao prethodnica vojske velikog vezira Halil-paše od 200 hiljada vojnika, Austrijanci su izgubili svaku nadu. Njihove trupe, koje su do tada opsedale Beograd bile opkoljene od strane Turaka. Neki komandanti su feldmaršalu Eugenu Savojskom predložili predaju ali je on to odbio. Eugen Savojski je 15. avgusta iznenada okupio svoje generale i naredio brzo postavljanje u formaciju za napad. Oficiri su bili vrlo zatečeni tim naređenjem. U trenutku kada su Austrijanci zauzeli pozicije za napad, na bojište se spustila gusta magla koja je potpuno poremetila Turke koji nisu očekivali napad. Bitka je počela u zoru 16. avgusta i za vreme od oko pet sati, koliko je trajala, Austrijanci su u potpunosti razbili neprijatelja. Godinu dana kasnije, jula 1718. potpisan je Požarevački mir i nastaje period Kraljevine Srbije. Mnogi Srbi danas ne znaju da smo početkom osamnaestog veka imali svoju hrišćansku kraljevinu koja je postojala 22 godine.

U tom periodu počeo je preobražaj Beograda u moderan evropski srednjevekovni grad. Kakav je Beograd trebalo da bude po zamisli Habzburškog carstva video sam prvi put na izložbi „Barokni Beograd - preobražaji 1717-1739“, autora Nike Strugar Bevc i Vesne Bikić, koja je održana prošle godine. Mnogo sam naučio na toj izloži i zainteresovao se za taj period naše istorije. Nešto kasnije imao sam priliku da vidim i materijalne ostatke baroknog Beograda kada smo tokom rekonstrukcije Trga republike naišli na ostatke temelja Virtermberške kapije, jedne od građevina koja je izgrađena u našem gradu u tom periodu prema projektima generala Nikole Doksata de Moreza, graditelja Beograda.

U trenutku kada austrijska monarhija osvaja Beograd on se pod turskom vlašću nalazi skoro dva veka, sa izuzetkom perioda 1688 – 1690. kada se nalazio pod vlašću vojvode Maksimilijana Bavarskog. Beograd je pretvoren u pravu orijentalnu varoš, a Eugen Savojski je odlučio da to promeni. Grandioznim građevinskim poduhvatima, za nekoliko decenija, Beograd je iz turske kasabe pretvoren u pravi evropski utvrđeni grad. Hrišćanstvo je Beograd videlo kao važnu stratešku tačku, najvažniju tvrđavu na Dunavu na granici prema Turcima i zbog toga je našem gradu pridavalo veliku važnost. Zato je za izgradnju Beograda, koji je bio najvažnija hrišćanska tvrđava prema islamu ali i dokaz koliko se naprednije živi u hrišćanskoj Evropi nego u nazadnoj Otomanskoj imperiji, papa Inoćentije Trinaesti raspisao poseban porez koji je naplaćivan u Evropi. Tako je počela izgradnja ”baroknog” Beograda o kome danas nema puno tragova. Ako bismo zamislili Beograd između 1717. i 1739. godine, videli bismo mnogo gradilišta. Građena je Beogradska tvrđava od 1723. do 1736. godine, nicali su novi kvartovi, gradile su se nove ulice, pravili veliki trgovi, podizane su palate, kasarne, bolnica, apoteke, pivara, solana, manastiri i škole. U Beograd je došlo stanovništvo koje se doselilo iz svih krajeva Evrope. Bilo je trgovaca i zanatlija, ratnih veterana i sirotinje koja se nadala boljem životu. Na prostoru današnjeg Dorćola napravili su svoje naselje koje je bilo podeljeno na blokove sa pravilnim ulicama i nizom zgrada baroknih fasada. Tu je de Morez, između 1724. i 1727. godine, sagradio svoju kuću u današnjoj Dušanovoj ulici broj 10, koja je danas najstarija kuća u našem gradu. Od monumentalnih građevina najveća je bila kasarna princa Aleksandra, Virtemberška kasarna, koja se nalazila na prostoru između današnjeg Narodnog pozorišta i Ruskog cara. Sagrađena je i Zidarska kasarna koja je bila bliže Beogradskoj tvrđavi, mnoge dekorativne barokne kapije na Tvrđavi kao što su Veliki rimski bunar i Velika barutana.

Tako je Beograd počeo svoj novi evropski život u kome je postao jedna od najvažnijih hrišćanskih prestonica. Taj ambiciozan plan Evrope za novu ulogu Beograda srušio se novim ratom između Austrije i Turske koji je Austrija izgubila i vratila naš grad Otomanskoj imperiji. Hrišćansko stanovništvo se odselilo, a Austrijanci su prilikom povlačenja porušili većinu građevina koje su prethodnih decenija izgradili. Turci su ušli u polurazrušeni Beograd kojim su vladali 67 godina sa izuzetkom perioda između 1789. i 1791. godine kada je našim gradom vladao maršal Gideon Ernst Laudon. Tako je Beograd svoju konačnu evropeizaciju sproveo tokom 19. veka u periodu osamostaljenja nezavisne srpske države. Kako bi danas izgledao naš grad da se to dogodilo vek ranije ostaje nam samo da nagađamo i da čuvamo uspomenu na taj period naše istorije koji mnogo govori o tome zašto je naš grad toliko puta razaran i osvajan. Nisu ga uzalud Turci zvali Dar-ul-Džihad što znači vrata ratova.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti