separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

Teolog za PINK.RS: U susret VASKRSU - Ako zaista od srca oprostimo drugome, to može biti oslobađajuće za nas!


U obilju informacija koje nam se serviraju, a tiču se Vaskrsenja Hristovog, bavimo se različitim običajima, ali ne treba izostaviti ni suštinu. Nekako kao da smo zaboravili na ono što nam je Hristos ostavio pre same smrti...a to je da oprostimo, rekao je za portal PINK.RS, teolog Antonio Aras.


Još nekoliko dana je ostalo do kraja posta, odnosno do Vaskrsa. Šta je ono što bi trebalo da znamo o samom Vaskrsenju i o događajima koji su mu prethodili?

- Naime u obilju informacija koje nam se serviraju, a tiču se Vaskrsenja Hristovog, bavimo se stvarima kao što su običaji - šta bi svakako trebalo i što je lepo. Međutim, u bavljenju takvim stvarima koje ne bi trebalo zaobići, isto tako ne treba izostaviti ni suštinu. Možda nam je tako lakše. Ono što je suština, jeste to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, a Vaskrs najveći praznik. Praznik nad praznicima.

Šta je ono na šta treba da obratimo pažnju, koji je naš zadatak?

Da je Vaskrs naš najradosniji praznik stoji i u pesmi „Hristos voskrese radost donese“...pa šta bi bio naš prvi zadatak...da se radujemo...to je ono što nam nedostaje u ovim tmurnim vremenima. Radostan čovek deli to i pokazuje, nasmejan je. A opet jedan osmeh upućen nekome, može da oraspoloži i da se prenese i na druge koji nisu bili u direktnoj interakciji sa njim. Zato treba da se trudimo da održimo tu radost u nama i da je nesebično širimo sa drugima.

Zašto je Hristos razapet baš u petak, da li je to bilo slučajno, ili je promisao Božija, odnosno plan Božiji bio takav? I šta je zapravo dogodilo na Tajnoj večeri?

Koren ovoga bi trebali tražiti još u Prvoj knjizi Mojsijevoj – Postanju...gde opisuje kako je prvi čovek pojeo plod sa drveta poznanja dobra i zla. Biva isteran iz raja. Bog od tog trenutka nije ostavio čoveka samog, već je nastavio da brine o njemu. Poštujući čovečiju slobodu. O tome postoje svedočanstva u Starom Zavetu. Reč je o proroku Mojsiju koji je dobio zadatak da izvede izabrani narod Božiji iz egipatskog ropstva. Pojavljuju se razne nevolje koje su zadesile Egipat.

Koje su to nevolje i koji je njihov značaj za nas?

Bilo ih je deset. Za našu priču najvažnija je poslednja nevolja. Bog naređuje da se zakolje jagnje do godinu dana staro, da se sa njegovom krvlju namažu gornji prag i oba dovratka, jer kada bude prolazio anđeo smrti niko iz te kuće koja ima takav znak neće nastradati. Bilo im je zapoveđeno da pojedu celo jagnje i da mu ne polome kosti. Izabrani narod Božiji dobija naređenje da se seća tog dana kada ih je Bog izabrao iz egipatskog ropstva. Praznik se zove PASHA – praznik kada je Gospod mimoišao kuće jevrejske. Otuda u engleskom jeziku izraz za praznik pasha je passover, a jedno od značenja je mimoići. Pashalna večera je ritualnog i simboličnog karaktera i predstavlja sećanje kada je Bog spasio svoj narod iz Egipatskog ropstva. Ona je i jedan od parametara za određivanje datuma Vaskrsa. Vaskrs se slavi posle Pashe, posle punog meseca, a nakon prolećne ravnodnevnice i mora uvek da bude u nedelju.

Na Veliki četvrtak Hristos je ustanovio Tajnu večeru. Dan kada je slavio Pashu, jer je i sam bio jevrejskog porekla. Međutim tog dana Hristos je slavio pashu, ali bez jagnjeta, kako je bilo predodređeno. No u momentu kada je trebalo po običaju da se jede jagnje u toku pashalne večere..."Hristos uzima hleb... I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova". (Jevanđelje po Mateju 26; 26-28). Tako da Hristos postaje jagnje koje se prinosi za spasenje sveta, Nova Pasha.

Šta se zapravo desilo na Veliki petak?

Na Veliki petak Hristos je mučen i razapet na krst između razbojnika. Budući da je bio veliki praznik, tela nisu smela da ostanu na krstu. Trebalo je ubrzati proces umiranja. Budući da je Hristos izdahnuo pre dvojice razbojnika „u ruke Božije predao duh svoj“, dvojici razbojnika su „prebili goleni“, odnosno prelomili kolena, kako bi što pre umrli. Da se podsetimo da je Hristos postao jagnje Božije koje spasava svet, a da je izabrani narod Božiji u momentu kada su bežali iz Egipta jeli jagnje – čija se kost nije lomila.

Hristovo Vaskrsenje se praznuje od trenutka Hristovog silaska u šeol ( ad, pakao...mesto gde susvi odlazili nakon smrti). Tamo je propovedao radosnu vest. Neko od svetitelja je rekao da je ad ostao pust, a onda dodaje da je sigurno bilo onih koji nisu hteli da prihvate Hrista i njegovo Vaskrsenje. U Gibsonovom filmu Stradanje Hristovo je to lepo prikazano, nakon raspeća prikazuju satanu koji riče i dere se, jer je ad ostao pust, a on pobeđen Hristovim vaskrsenjem. U treći dan Hristos ustaje iz groba, Vaskrsao je. Prvo se javio ženama mironosicama. A potom i ostalim učenicima.

Kakvu pouku možemo izvući iz stradanja Hristovog?

Dok je bio živ na krstu, pre svoje smrti, Hristos izgovara sledeće reči „Oprosti im oče, jer ne znaju šta rade“. Dakle Hristos oprašta onima koji su mu priredili stradanje. A šta je sa nama danas? Koliko mi opraštamo i da li opraštamo. Možemo reći, pa to Gospod Isus Hristos učinio, pa on je Sin Božiji i mogao je to da uradi. Iz našeg ugla danas, nekako kao da smo zaboravili na ono što nam je Hristos ostavio pre same smrti...a to je da oprostimo. Nekako je teško iz naše perspektive oprostiti. Možemo čuti, ma šta ću ja nekome da oprostim, pa ko je meni oprostio. Ako zaista od srca oprostimo nekom drugom, to može biti oslobađajuće za nas, jer se više nikad nećemo vraćati na nekoga ko se prema nama poneo nepravedno.

Koji su najpoznatiji običaju u vezi sa ovim praznikom?

- Za Vaskrs je običaj da se pozdravlja pozdravom HRISTOS VASKRSE , a otpozdrav je Vaistinu Vaskrse. Ovim pozdravom se u crkvi pozdravlja sve do četrdesetog dana, odnosno momenta kada se Hristos vazneo na nebo – Vaznesenja Gospodnjeg. Pored toga farbaju se jaja, obično u crvenu boju. Različita su tumačenja zašto baš jaja i zašto se farbaju u crveno...od toga da crvena boja predstavlja krv Hristovu prolivenu na Golgoti, do jednog događaja koji je u vezi sa Marijom Magdalenom i njenom propovedanju jevanđelja u Rimu. Tom prilikom je došla do cara Tiberija koji je za Hristovo Vaskrsenje rekao da je to kao kada bi bela jaja u korpi postala crvena. Marija Magdalena je uzviknula Hristos Voskrese i jaja su pocrvenela - objasnio je Aras.

A.A.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti