Zamenica predsedika Komore izvršitelja Svetlana Manić kaže da nema razloga da se bilo ko plaši izvršitelja.

- Izvršni postupak je uvek skup, bio je skup i kada ga je sprovodio sud. Svako prinudno izvršenje zahteva angažovanje ne samo izvršitelja, već i veštaka, Republičkog geodetskog zavoda, Narodne banke Srbije, PIO Fonda…to mora da plati izvršni dužnih jer je on svojim neplaćanjem doveo do ovog postupka - navela je Manić.

Kako je objasnila, troškovi mogu višestruko veći od duga kada izvršni postupak dugo traje, kada podrazumeva veliki broj izvršnih radnji i kada dužnik opstruiranjem doprinosi povećanju cene.

Manić je istakla da izvršitelji poštuju Pravilnik o tarifi, koji je utvrdilo Ministarstvo pravde.

- Ukoliko se ne izvrši lična dostava, a dva puta je pokušana, rešenje o izvršenju se kači na oglasnu tablu nadelžnog suda i to se izjednačava sa ličnim dostavljanjem - rekla je Manić i napomenula da su izvršitelji za šest godina primili nešto više od dva miliona predmeta.

Prema njenim rečima, moguće je da je u jednom zanemarljivom broju predmeta došlo do greške.

- To što su neki izvršitelji sankicionisani zbog grešaka dokaz je da sistem odgovornosti funkcionoše. Zalažemo se da disciplinska komisija Ministarstva pravde ispita svaki slučaj u kojem se sumnja na postojanje nepravilnosti i da se izvršitelji sankcionišu - dodala je Manić.

Zavisno od težine disciplinske povrede, izvršiteljima se izrče sankcija - od opomene do prestanka delatnosti.

Manić je objasnila da se procenu pokrentne imovine vrši izvršitelj, dok vrednost nepokretnosti procenjuje izvršitelji uz stručnu analizu veštaka građevinske struke.

- Ukoliko dužnik ima primedbu na procenu, uložiće zahtev za otklanjanje nepravilnosti - dodala je ona.

Predsednik Udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže da su poverenja građana u izvršitelje poljuljano i da imaju dosta primedbi.

- Kako da očekujemo da Komora sankcioniše izvršitelja ako predsednica Komore učestvuje na edukacijama izvršitelja koji ima agenciju za naplatu potraživanja - pita se Gavrilović koji tvrdi da pojedini izvršitelji “pumpaju” troškove uvodeći u postupak radnje koje nisu bile neophodne.

On je izneo i slučaj neuredne dostave, kada nije proverene adresa dužnika.

- Dužnik ulazi u problem, jer i ne zna da je pokrenut postupak - dodaje Gavrilović navodeći da bi malo kome palo na pamet da ode sud da proveri da li je njegove ime na glasnoj tabli. Kako je ukazao, postojeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ima svojih manjkavosti.

- Mi ne sporimo posao izvršitelja, ali smo protiv zakona ovakvog kakav jeste, protiv nekih rupa i čak nezakonitog rada izršitelja, a sve odlazi na teret dužnika. Od dva miliona predmeta, ispada da su svi prevaranti i da niko nije hteo da izmiri dug. Takav utisak se stiče. Nije ni crno ni belo, niti su svi građani neodgovorni prema svojima obavezama, niti su svi izvršitelji odgovorni prema svojim obavezama. Tu ima ozbiljnih kršenja zakona - naveo je Gavrilović.

On je ukazao i da se imovina procenjuje ispod cene, te da su ljudi ostali na ulici jer se nisu ispoštovala određena načela i gledalo se samo da se poverioc naplati i da izvršitelji zarade, imajući u vidu da sui m prihodi najveći na prodaji nekretnina.

Advokatica Danijela Mrđenović navodi da građani ne mogu da se prave da ih ne zanimaju obaveze koje su dužnu da ispunjavaju.

- Nije razvijena svest o obavezama. Ako imate dug, uvek je bolje da se odmah javite, da se sklopi dogovor, da se plaća na rate, otpiše deo duga… Prvi put su uvek bolji i povoljniji uslovi - navela je Mrđenović i istakla da Zakon propisuje dosta opcija za pravni lek:

- Građani mogu da traže da se utvrde i otklone nepravilnosti, podnesu žalbu, prigovor, pokrenu postupak za otklanjanje nepravilnosti. Postoji mogućnost pokretanja parničnog postupka u toku izvršenja za nedozvoljenost izvršenja.

Mrđenović kaže da su moguće grešeke i omaške i da nije imala iskustva sa nepravilnostima u radu izvršitelja, ali da stroža kontrola jeste potrebna.