separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

OVA OPAKA BOLEST ima visok stepen smrtnosti! Ukoliko primetite OVAKVE promene NA DOJCI OBAVEZNO se obratite lekaru!


Onkološki epidemiolog Ana Jovićević otkrila je za naš portal Pink.rs da je rak dojke najčešći maligni tumor kod žena u svetu pa i kod nas u Srbiji, sa visokim procentom smrtnosti.


Svake godine se, kako je dodala, kod više od 4.000 žena otkrije rak dojke. Javlja se i kod muškaraca, ali neuporedivo ređe.  

- Najznačajniji faktori rizika za rak dojke su ženski pol, jer se ovo oboljenje javlja pretežno kod žena, i godine starosti, pošto rizik od ove bolesti raste sa godinama - rekla je dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i dodala da se rizik značajno počinje da raste od 40. godine života i najviši je u šestoj deceniji, ali se bolest može javiti i ranije.  

Ona je objasnila da postoje i drugi faktori koje mogu povećati rizik za rak dojke, kao što je genetska predispozicija.  

Autor: Privatna arhiva

- Smatra se da je 5-10 odsto slučajeva prouzrokovano genetskom predispozicijom, odnosno postojanje porodične sklonosti. Na to se sunja kada bliski članovi porodice imaju rak dojke, rak jajnika i druga maligna oboljenja, odnosno kada postoje genetskog oštećenja, mutacije BRC1 i BRC2 gena ili nekih drugih gena - kazala je Jovićević.  

Svi oni koji naslede ovu mutaciju imaju izrazito visok rizik da obole od raka dojke ili nekih drugih malignih oboljenja.   

- U manjoj meri na rizik od raka dojke mogu uticati i pojedini hormonski faktori kao što su rana prva menstruacija, nerađanje ili kasni prvi porođaj, kasna menopauza, - navela je Jovićević, objasnivši da su to sve faktori rizika na koje ne možemo uticati. Rizik povećava i dugogodišnja upotreba hormonskih preparata kod žena u menopauzi, i zbog toga je potreban oprez pri njihovoj primeni.

Odeljenje za psiho-socijalnu podršku 

U Institutu za onkologiju postoji odeljenje za psiho-socijalnu podršku gde se pacijenti mogu javiti, od prvog dana sumnjanja na dijagnozu, pa i kansije tokom lečenja, za sve savete i informisanje o svemu što ih očekuje i šta treba da rade i znaju. Za svu potrebnu pomoć tu su psiholozi, defektolozi, socijalni radnici koji pacijentima mogu objansiti kako i na koji način da dobiju svu potrebnu pomoć.  

Rizik za rak dojke može se smanjiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem optimalne telesne težine i izbegavanjem pušenja i alkoholih pića. Međutim, kako nijedna preventivna mera ne može u potpunosti ukloniti rizik za rak dojke, najznačajnija mera preventive su redovni pregledi dojki.  

- Prema nacionalnom skrinig programu, koji je u Srbiji započet 2013. godine, sve žene između 50 i 69 godina trebalo bi na svake dve godine da rade mamografski pregled dojki. U poslednjih nekoliko godina situacija se poboljšala ali se još uvek kod nedovoljnog broja žena bolest otkriva u početnoj fazi - navela je Jovićević.  

Autor: Pixabay.com

Rekla je da je visok je stepen izlečenja ukoliko se bolest rano otkrije a da se mamografskim pregledom može otkriti rak dojke u najranijoj fazi, pre nego što se bilo kakav čvor može napipati. Definitivna dijagnoza dobija se pato-histološkim pregledom uzorka promene u dojci., i zatim žena odlazi na konzilijum gde tim lekara različitih specijalnosti na osnovu vrste i stadijuma bolesti i na osnovu karakteristika obolele osobe donosi odluku o načinu lečenja - objasnila je Jovićević.  

- Lečenje se sprovodi kombinacijom postojećih metoda, odnosno operacijom, zračnom terapijom i sistemskom terapijom – hemioterapijom, hormonskom i biološkom terapijom - naglašava ona, i dodaje da se zbog mogućeg povratka malignog oboljenja svaki pacijent redovno prati više godina po završetku lečenja.  

Proces trajanja lečenja i oporavka može biti od nekoliko meseci do nekoliko godina u zavisnosti od vremena otkrivanja i vrste tumora.   

- Ženama savetujemo da rade samopregld dojki, na primer jednom mesečno, i da obrate pažnju na pojavu čvorića u dojci ili bilo koju novonastalu promenu - rekla je Jovićević i dodala da to može biti novonastala promena u obliku i veličini dojke, uvlačenje bradavice, ili promena na koži dojke u vidu nabora na koži ili crvenila.  

Najveći broj promena koje žene primete na dojci ne predstalvja malignu bolest ali se svakako treba obratiti lekaru.  

Odeljenje za suportivnu onkologiju 

U Institutu postoji Odeljenje za suportivnu onkologiju odnosno tim koji se bavi zbrinjavanjem tegoba koje se javljaju kod pacijenata kao posledica bolesti ili lečenja, kao što su bolovi, gušenje, mučnina i povraćanje, poremećaj rada creva i druge tegobe.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti