separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

KRAJ DINASTIJE OBRENOVIĆ: Ovo je sudbonosan datum za kralja i kraljicu, a evo šta se dešavalo kobne noći kada se dogodio MAJSKI PREVRAT


Čak i danas, 116 godina nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći, 28. na 29. maja.


U noći 29. maja (11. juna po novom kalendaru) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacijee “Crna ruka”, upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenović, a na čelo države došao je Petar Karađorđević.

Ovo su danas sve poznate činjenice. Međutim, i danas, 116 godina nakon ubistva kralja i kraljice, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći, 11. juna 1903.

Autor: Wikipedia/Mladifilozof

Ove činjenice su neosporne: 

Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu. U 00:45, kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od vođa zavere, komandovao je polazak u dvor.

Autor: Wikipedia/Свифт

Gardijski poručnik Petar Živković je u tačno 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata.

Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog. Traženje kraljevskog para je bezuspešno trajalo blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio upućen u zaveru.

Ranjen je bio i Apis. On je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi. U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera propala – Apis je ležao ranjen u suterenu, a kralja i kraljice jednostavno nije bilo.

Autor: Wikipedia/DIREKTOR

Dalji tok događaja je sporan.

U verziji koja je prihvaćena u seriji "Kraj dinastije Obrenović", skrivenu lokaciju na kojoj su se krili poslenji Obrenovići otkrio je prvi kraljev ađutant, general Laza Petrović koji je zarobljen čim su zaverenici ušli u dvor. On je, prema ovoj verziji, imao rok od deset minuta da kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. Ne postoje istorijski podaci koji bi potvrdili da je on odao lokaciju u zamenu za svoj život.

Aleksandar i Draga su se, prema ovoj verziji, krili iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi. Ta mala prostorija je služila za kraljičinu garderobu, a ormari su zatvorili rupu u podu, koja je bila ulaz u tajni prolaz (koji je navodno vodio do ruskog poslanstva).

Spavaća soba prazna, samo "Izdaja" na stolu!

Upad zaverenika u dvor Obrenovića bio je uvod u beogradsku vartolomejsku noć, noć u kojoj je eksploziv bio i ključ i kalauz urotnicima na putu do kraljevske spavaće sobe, ovoga puta sablasno prazne.

U intimnim odajama monarha zaverenici nisu našli ništa što bi moglo da bude putokaz. Na kraljičinom stočiću simbolično je ležala otvorena knjiga na francuskom "La trahison" ("Izdaja"). Kraljica je stigla do 80. strane. 

 Bez obzira na čaršijske spletke, Draga Mašin je važila za veoma obrazovanu, načitanu ženu. Savršeno je govorila francuski i ruski, a čitala je i na nemačkom. Ne samo da je čitala literaturu na stranim jezicima, nego je i prevodila. U prvoj mladosti Draga se oprobala i kao novinar, sarađujući u nekoliko beogradskih glasnika, pa je tako bila i član Beogradskog novinarskog udruženja.    

Kralj je, navodno, pre nego što je izašao, tražio da zaverenici potvrde zakletvu. Prema jednoj verziji oni to i jesu učinili, a prema drugoj, zapretili su bombama ukoliko Obrenovići ne otvore.

Prema drugoj verziji, prilikom ponovne pretrage kraljevske spavaće sobe, konjički poručnik Velimir Vemić opazio je u zidu jedno udubljenje kao za ključ od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni.

Krvavi datum za dinastiju Obrenović - 10. juna ubijen i knez Mihailo

Jedan od najprosvećenijih i najmodernijih srpskih vladara, Mihajlo Obrenović, ubijen je 10. juna 1868. godine na Košutnjaku. S obzirom na to da je kraljevski par Aleksandar i Draga Obrenović ubijen u noći 10. na 11. jun, može se smatrati da su ova dvojica vladara ubijena istog datuma.

 Knez Mihailo je oko 17 sati izašao da se provoza kočijama. U parku na Košutnjaku pojavili su se zaverenici, braća Pavle i Kosta Radovanović, koji su na sebi imali svečana crna odela, cilindre na glavama i uperene pištolje u pravcu kneževe kočije. 

Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.

 Tada ih je spazila vojna patrola i uhapsila ih, dok su neki od njih bili i ranjeni prilikom bekstva. Istog dana su svi zaverenici izvedeni na saslušanje. Doneta je jedina moguća presuda - smrt! Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a javnosti je samo rečeno da iza ubistva kneza stoje strani plaćenici.   

Kako god bilo, po izlasku Obrenovića iz skrovišta, rasplet je neosporno bio krvav. Kapetan Mihailo Ristić Uča je ispalio na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvorištu dvora svojim sabljama i bajonetima probadali tela. Tela kraljveskog para bukvalno su mrcvarena sabljama, a više uboda, čak 58, zadobila je Draga Obrenović. 

Prema analizi patologa, Aleksandar Obrenović bio je mrtav već posle prvog metka. Inače, u njega je ispaljeno trideset metaka, a u Dragu Mašin osamnaest.

Draga i Aleksandar nisu bili jedini ubijeni u Majskom prevratu:

Iste noći kad i kraljevski par ubijena su i kraljičina braća – Nikodije i Nikola Lunjevica, predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni general Milovan Pavlović. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar unutrašnjih poslova Velimir Todorović, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922. godine.

Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović, ali je moguće da je on ubijen i pre pronalaženja kralja i kraljice i da nije imao nikakvog udela u otkrivanju lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenović bačena su preko prozora.

Autor: Wikipedia/Intermedichbo

Tela su zatim odvučena u prizemlje gde su pripremljena za sahranu. Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege, a zatim su odneta u crkvu Svetog Marka, opkoljena vojnicima. 

Konačno, posmrtni ostaci poslednjih iz dinastije Obrenovića su sahranjeni u crkvi Svetog Marka u Beogradu u limenom sanduku u grobu, gde je sahranjena i Aleksandova strina Ana Obrenović.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti