AKTUELNO

Jedan pogled na Fejsbuk ili Instagram otkriće nam nebrojeno mnogo ljudi koji na ovaj način nude svoje proizvode, mahom potpuno nelegalno.

Lekovi, posteljina, odeća, obuća, igračke i hrana samo su neke stvari koje možemo da naručimo preko društvenih mreža od prodavaca od kojih nećemo dobiti ni mogućnost reklamacije, ni povraćaja novca u slučaju da dobijeni proizvod ne odgovara onom sa slike.

Foto: Printscreen Instagram, Pink.rs

Zato, kako kažu u Tržisnoj inspekciji, u narednom periodu fokus će biti suzbijanje nelegalne trgovine putem interneta, za šta će posao u mnogome olakšati usvajanje Zakona o poštanskim uslugama budući da je veliki problem to što je tesko utvrditi identitet osobe koja prometuje takvu robu jer najčešće ostavljaju lažne podatke. Taj zakon, inače, propisuje obaveznu identifikaciju lica koje šalje paket, kao i onog koji ga prima.

Inače, tržišni inspektori uklonili su u proteklom periodu 200 oglasa za prodaju, odnosno promet duvana preko interneta.

Udar na internet švercere

Osim tradicionalne realne sive ekonomije, u zamahu je i ona u sivoj zoni trgovine koja se obavlja preko društvenih mreža i to naročito akcizne robe.E-trgovina je za savremene zemlje svakodnevnica, kod nas je u povoju, ali je to nije sprečilo da postane polje za sivu ekonomiju jer poslednje procene kažu da je nedozvoljena internet trgovina po svom obimu prevazišla obim sive ekonomije na pijacama. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nastoji da informisanjem i edukacijom građana, odnosno potrošača ukaže na sve zamke i prava potrošača na internetu. Oni koji obavljaju prodaju preko društvenih mreža, moraju da imaju u vidu da tržišna inspekcija kontroliše nedozvoljeno obavljanje delatnosti od onih koji se oglašavanju na Fejsbuku i Internetu uopšte.

Foto: Pixabay.com

Načelnik u Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Mirjana Damjanović rekla je da je Vlada Srbije pokrenula Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije naročito preko interneta, te da tržišna inspekcija ima aktivnu ulogu u tome.

- Pregledamo sajtove, kontrolišemo šta se oglašava i obaveštavamo druge nadležne organe u slučaju da uočcimo oglašavanje robe koja nije u nadležnosti sektora tržisne inspekcije, poput lekova za koje recimo, obaveštavamo Ministarstvo zdravlja - rekla je Damjanović za Tanjug. S obzirom na to da se trgovina uglavnom "preselila" na internet, tržišni inspektori se moraju tome prilagoditi i u saradnji sa drugim organima sprečiti, odnosno kažnjavati takve slučajeve.

Kaže da postoje utvrđene procedure za to, ali da je problem što ta lica ostavljaju uglavnom lažne podatke pa je teško utvrditi ko stoji iza toga. Damjanović kaže da se nadaju što skorijim izmenama zakona o poštanskim uslugama koje će omogućiti lakšu identifikaciju lica koja se bave prometom različitih proizvoda i koja neće moći ubuduće da se predstavljaju lažnim imenima.

- Oduzeli smo više stotina hiljada paklica, tona duvana od lica koje smo zatekli ili imali saznanja da to rade. Kada imamo podatke da se to najčešće nalazi u kućama, pribavljamo nalog suda da možemo da uđemo u taj objekat - kaže ona.

Foto: Pixabay.com

Inspektori od avgusta ulaze u prodavnice inkognito i love prevare trgovaca

Inače, od prvog dana avgusta i tržišni inspektori zahvaljujući stupanju na snagu Zakona o trgovini imaju novitete u radu pa tako više neće morati da pokažu legitimaciju kada ulaze u neki objekat.

Tržišni inspektori sada imaju mogućnost da kao tajni kupci obilaze radnje i beleže uočene nepravilnosti- od toga da li je radnja pravno registrovana do neizdavanja fiskalnih racuna, pogrešne gramaže i svega onoga što se građanima može dogoditi prilikom kupovine.

- Sada imamo ovlašćenja da postupamo kao prikriveni kupci, da se ne predstavimo, ne najavimo, već pojavimo kao potrošac i vidimo kako se poštuje zakon - objašnjava Damjanović za Tanjug.

Noviteti u radu su i mogućnost da inspektori izdaju prekršajne naloge, a u cilju bržeg i efikasnijeg okončanja postupka. Najčešći uočeni problemi tokon nadzora su vođenje evidencije, neposedovanje isprava o nabavci robe, ili to da nisu registrovani.

Kako ističe Damjanović, cilj nije samo suzbijanje nelegalne trgovine, već sprečavanje nelojane konkurencije.

- Nije cilj samo puko kažnjavanje, nego da promovišemo i favorizujemo one koji poštuju zakon - ističe ona.

#Društvene mreže

#Trgovina

'