Ove godine održana je 74. komemoracija povodom oslobođenja logora Mauthauzen. Takođe, oslobođeni su razni drugi logori koje su nacistički režimi tokom Drugom svetskog rata imali širom Evrope, pa i na ovim prostorima. Slogan pod kojim je održana ova 74. komemoracija je „Nikad broj, uvek čovek“.

Na toj komemoraciji prisustvovala je i državna delegacija Srbije, a ukupno je u Mauthauzenu bilo oko 9.000 okupljenih.

Jedan od članova delegacije bio je i general Vidosav Kovačević, zamenik predsednika SUBNOR-a. Kaže da je jako važno što država ne dozvoljava da tema stradanja u logorima padne u zaborav, budući da današnje generacije imaju moralnu obavezu da mlađim prenesu sećanja i informišu ih o ovim strašnim trenucima.

Govoreći o samoj komemoraciji, kaže da ga je obradovalo to što je delegacija Srbije dočekana snažnim aplauzom.

- Džabe knjige, udžbenici... Treba to osetiti, doživeti i obići. Zato je dobro da mladi posete Mauthauzen i predložio bih čak da to bude deo ekskurzije učenicima koji putuju u Austriju. Za tri ili četiri dana koliko smo tamo boravili, videli smo četiri ili pet logora i dva srpska groblja. To je za mene nepojmljivo, iako sam čovek u godinama. Nepojmljivo mi je i to kako čovek može da ubija čoveka i to na razne, najsurovije načine – kaže Kovačević.

Miloš Bajić iz udruženja logoraša Mauthauzena, sin čoveka koji je ovaj logor preživeo, ocenjuje da je Mauthauzen „uzor svim logorima“.

Ovaj logor osnovan je 1914. u Prvom svetskom ratu i osnovan je za Srbe – kaže Bajić. Dodaje da, iako brojke nisu precizne, u ovom logoru bilo je 30.000 zatočenih Srba, a 25.000 u Ašahu. U Mauthauzenu je u Prvom svetskom ratu sahranjeno 8.000 srpskih vojnika, delom i civila, uključujući i decu. U Ašahu je brojka slična: tamo je sahranjeno oko 6.000 srpskih ratnika.

Bajić dodaje da je Mauthauzen bio sistem od 48 logora, a ove godine mladi ljudi koji su ga posetili, mogli su da osete kakav je bio život njegovih zatočenika.

- Moj otac je, na sreću, preživeo ovaj logor. Prošao je mnoge muke, kao i svi ostali. Radili su se jako naporni poslovi koje mnogi nisu mogli da izdrže, već su umirali. Neki su čak desetak dana pre oslobođenja odlazili sami u gasne komore jer nisu mogli da podnesu napor – kaže Bajić za „Pravac“.

Milinko Čekić, logoraš iz Jasenovca, kaže da fašizam i neonacizam nisu počeli svoje „povampirenje juče, već nikada nisu ni prestajali“.

- Cela NDH je bila za Srpski, Romski i Jevrejski narod jedan veliki logor. Mnogo ljudi je stradalo, što u Jasenovcu, što u drugim logorima, u šumama, na kućnim pragovima... – kaže Čekić.

On je podsetio da je komanda SS za Balkan 1942. upotrebila izraz „zverstvo“ za zločine koje su hrvatske formacije vršile nad muškarcima, starcima, ženama, decom. Naveli su da je „poklano oko 300.000 pravoslavaca“.

U dnevniku 1943. zabeleženo su kasapili na stotine hiljada žena i dece, prema drugim izvorima od 1941. do tada je već u Hrvatskoj ubijeno oko 200.000 Srba, a u trećim izvorima navodi se da Hrvati teže da unište sve Srbe.

U dokumentu iz 1952. navodi se da je 1941. u NDH ubijeno više od pola miliona Srba.

- Treba li posle ovoga i dalje da se nagađamo koliko je Srba ubijeno u NDH? – zapitao je Čekić.